Markec drugi put u Humskoj. Nema simpatizera Partizana koji s oduševljenjem nije dočekao povratak vihornog fudbalera iz inostranstva. Raduje mu se i direktor policije!
Naime, kako „Alo!“ saznaje, Vladimir Rebić je takođe navijao da Lazar Marković ponovo obuče crno-beli dres. Štaviše, bio je na vezi s „komšijom“ iz Čačka (Rebić je Užičanin) dok su trajali pregovori između kluba i igrača u kojima je, saznajemo, posredovao Milija Milisavljević Ktitor, veliki navijač Partizana i sponzor aktuelnog osvajača Kupa Srbije.
– Rebić je veliki partizanovac. Drago mi je da je takav čovek uz klub. Znamo se još od mog prvog mandata u Humskoj. Tačno je da se interesovao hoću li se vratiti i čim sam prelomio, odmah sam mu javio. Pozdravljam ga ovom prilikom – potvrđuje Marković naše saznanje.
Kako ti je protekao prvi dan?
– Pregledi, potpisivanje ugovora, promocija, individualni trening… Drugog dana (juče) priključio sam se ekipi, koja je u sredu imala slobodno.
I kakva je ekipa?
– Dobra, zaista. Domaći igrači su odlični, a i stranci su za svaku pohvalu. Partizan ima kvalitetan tim – uverava njegov novi (stari) broj 50.
Dovoljno kvalitetan za titulu? Zvezda već beži četiri boda, a prvenstvo je tek krenulo…
– Videćemo… Da ne mislim da smo kadri da prekinemo njenu trenutnu nadmoć, ne bih se ni vraćao. Rekao sam već, Zvezdu poštujem, ali Partizan može da se bori za titulu.
Da si samo „grobar“ u publici, šta bi te više obradovalo – povratak titule ili proleće u Evropi, ruku pod ruku s Mančesterom?
– Šta da izaberem? I jedno i drugo. Idemo jako na oba fronta.
Ne volim Junajted
Sedmi novembar 2019, Mančester. Biće to dan za pamćenje svakog fudbalera crno-belih koji bude istrčao na pozornicu „Teatra snova“. Partizan u domu slavnog Junajteda, pa na to se čeka od 1966!
– Igrao sam na „Old Trafordu“, sjajan stadion. Fantastična atmosfera. Dok sam bio na Ostrvu, nisam mogao da volim Junajted. Ne volim ga ni sada, ali naravno da poštujem njegovu veličinu. Nadam se da će to biti lepo iskustvo za nas – kaže Marković, koji je išao na noge „đavolima“ u dresu Liverpula i Hala.
Navijači u tebi vide najveću zvezdu tima…
– Svestan sam toga. Neka vide, ne bežim od te odgovornosti. Naprotiv, trudiću se maksimalno da doprinesem, ne sumnjam, uspesima ekipe, a samim tim i da njih usrećim.
Oni su, zapravo, čekali klasičnog špica, sidraša, a, eto, stiglo je vihorno krilo. Možeš li da odigraš tu ulogu?
– Mogu, mogu… Nije mi strana, igrao sam je i ranije. Pa i tokom prvog boravka u Partizanu igrao sam u napadu, uz Mitra, Šćepu… Ma ko zna, možda budem i najviše pružio na poziciji najisturenijeg igrača.
Kao da nisam odlazio
Od Markovićevog odlaska, u leto 2013, mnogo toga se promenilo u srpskom fudbalu, na primer Partizan je izgubio dominaciju.
– Šest godina u fudbalu jeste dug period, svašta sam otad preturio preko glave, ali iz Humske kao da nisam ni odlazio. Znam ljude, znam kako klub živi. Partizan je moja kuća. I dok sam igrao inostranstvu, bio sam uz moj klub. Fizički prisutan tokom pauza u sezoni ili mislima, svejedno.
Jesi li spreman da „debituješ“ odmah posle pauze?
– Mogu bez problema da igram. A hoću li dobiti priliku, na treneru je da odluči.
tekst preuzet sa portala Alo sport
