Printscreen
Neverovatnu angedotu o trenerskom poslu Željka Obradovića podelio je Pablo Laso. Sve se dogodilo 1997. godine kada ga je trenirao Srbin.
Pre nego što je postao poznati trener, Laso je bio zvezda na terenu kao plejmejker. Za one koji nisu znali, on je i dalje lider Endesa lige po ukupnom broju asistencija u karijeri. Podelio je i te kako zanimljivu priču iz igračkih dana gde je u glavnoj ulozi on kao igrač gde ga je trenirao najtrofejniji evropski stručnjak svih vremena.
Laso je trener madridskog Reala postao 2011. godine, ali ova priča datira godinama u nazad. Kao igrač tamo je bio od 1995. do 1997. godine, a sve vreme trenirao ga je Obradović. Cela anegdota izdešavala se 1997. godine u preteči današnjeg Evrokupa gde je “Kraljevski klub” za trofej igrao protiv Verone.
Klupa
“Igrali smo u finalu protiv Verone, a njihov plejmejker tada je bio Michael Iuzzolino. Dve sedmice pre toga na treningu stalno me slao na klupu. Onda bi odjednom rekao, Pablo ulaziš u igru. Stvari su stajale ovako. Obično smo Jose Miguel Antunez i ja igrali u petorci. Onda je počeo koristiti nekog drugog kao organizatora igre. Dejan Bodiroga ili Ismael Fabian Santos su igrali, dok sam ja trening uvek počinjao s klupe.
Tada sam kao igrač razmišljao zašto mi ovo radi. Obradović uopšte nije bio zabrinut oko mog ponašanja. Onda je došla finalna utakmica. Prvo poluvreme odigrali smo onako, dok ja nisam ni ulazio u igru. Mislio sam kako je finale i kako mogu dati svoj doprinos. Otišli smo u svlačionicu na poluvremenu, Željko mi se prikrao iza leđa i uz obraćanje:
Pablito, upitao me, šta se dešava? Samo sam rekao da moramo biti bolji u drugom poluvremenu i pobediti. Onda me upitao da li sam spreman na šta sam potvrdno odgovorio, a usledelo je: Dobro, onda ulaziš u igru” – započeo je Laso priču i nastavio.
Blitzkrieg
Stvari su nisu odmah promenile. Istrčao sam na parket tek kada je prošlo nekoliko minuta drugog poluvremena. Tada me samo pogledao na kraju klupe i rekao: Pablito, hajde sada da pobedimo.
Igrao sam veoma dobro. Proveo sam na terenu nekih desetak minuta, a na tri minute pre kraja vodili smo 15 razlike. Onda sam primetio da priprema izmenu i izveo me iz igre. Pomislio sam kako sam igrao dobro, kako imamo prednost i da se radi o sjajnom trenutku da plejmejker kontroliše utakmicu. I onda me izveo. Kada sam seo na klupu ponovo mi se obratio: Pablito, veoma dobro, pobedili smo, sada sedi i odmaraj, učinio si dovoljno.”
Pozadina priče
Tek posle utakmice, trener Obradović objasnio je svom organizatoru igre o čemu se radi i zašto ga je stavio na klupu.
“Pablito, slušaj. Jednostavno zar ne? Ti nisi neko ko može zaustaviti Iuzzolina. Umorio sam ga sa Antunezom i Santosom. Odradili su sjajan posao. Kada si ušao u igru, on je već bio umoran, nije “imao noge” i mogao si raditi svoju stvar” – objasnio je Pablo Laso.
Pre finalne utakmice, Michael Iuzzolino uništavao je protivničke odbrane. Beležio je 22 poena po utakmici uz 51% šuta iz igre, te impresivnih 54% za tri. Protiv madridskog Reala na toj utakmici upisao je šest poena, šutirao iz igre očajnih 1/9, uz četiri izgubljene lopte i pet ličnih grešaka.
Laso je zatim pridodao humorističan deo i o tome kako je sve izgledalo kao igraču tih dana, gde mu nije bilo baš najjasnije o čemu se radi.
“Govorimo o sjajnom treneru velikog uma i sjajnog plana. U tom trenutku verovatno sam razmišljao da me ubija u pojam i da je glup. Sada, 20 godina kasnije, vidim koliko je to bio sjajan potez. Nešto genijalno, to je bilo zaista pametno.
I danas posmatram njegov odnos sa igračima koje trenira i pristup utakmicama. Uvek sam mislio da je sve već imao pripremljeno u svojoj glavi. On prosto uradi sve da igrači razumeju šta želi od njih u tom trenutku. Kada mi je saopštio to sve nakon finalne utakmice, bilo mi je jasno da shvatim. Meni kao igraču, proradio je ego i želeo sam samo da igram. Njegov ego govorio je samo jedno, želeo da je pobedimo” – zaključio je Laso.
Originalni tekst Basketballsphere.com
