Piše: Volimpartizan.rs
Partizan je sa Lamarom Stivensom dobio profil koji je celog leta tražio — krilo sa fizičkim predispozicijama za odbranu i NBA minutažom u nogama. Amerikanac se sada prvi put obratio navijačima crno-belih preko klupskih kanala, i iz tog razgovora se ne izvlači nijedno veliko obećanje. Izvlači se nešto korisnije: čovek koji zna zašto je doveden i ne pravi se da je došao da bude zvezda.
Za klub koji je izgubio Isaka Bongu, to je prvi pravi test da li je zamena razumno birana ili se samo popunjava rubrika u sastavu.
Prvi utisci i pažljivo biran ton
Stivens ne trči pred rudu. Umesto velikih rečenica o titulama i Areni koje često prate dolaske u Partizan, on bira jezik prilagođavanja.
„Bilo je ovo dobrih nekoliko dana. Mnogo učim i zaista međusobno guramo jedni druge na treninzima. Dobijam mnogo ljubavi od navijača, grad je prelep i jeo sam nešto zaista dobro. Mogu da kažem da sam do sada uživao“, rekao je novi krilni igrač crno-belih.
Priznaje i da o evropskoj košarci i Partizanu ranije nije znao mnogo, osim onoga što svaki NBA igrač na kraju čuje — da je Arena verovatno najbučnija dvorana na kontinentu. Ovakva iskrenost je zdravija od uobičajenog „oduvek sam znao za Partizan“ šablona koji retko izdrži prvu tešku utakmicu.
Zašto je iskustvo iz Pariza možda važnije od NBA rubrike
Najzanimljiviji deo razgovora nije Klivlend, nego Pariz. Stivens sam kaže da mu je prva evroligaška sezona bila period učenja i prilagođavanja, i da sada u Beograd dolazi sa drugačijim mentalitetom.
„Prva godina u Evroligi bila je sa puno učenja i prilagođavanja na terenu i van njega. Osećam se sada mnogo prijatnije kada je reč o životu u Evropi i igrajući ovaj stil košarke. Uzbuđen sam da vidim šta druga godina donosi sa drugačijim mentalitetom, ali ulazim u nju da treba da se dokažem“, poručio je.
Za Partizan je ovo važnije od zvučnog CV-ja. Klub godinama pada u zamku dovođenja igrača kojima Evropa dođe kao šok, a onda se pola sezone potroši na privikavanje. Stivens tu fazu tvrdi da je već prošao. To ne znači ništa dok se ne vidi na terenu, ali bar polazna tačka nije nula.
Uloga koju Partizan zaista kupuje
Ono što Stivens opisuje o sebi zvuči kao tačna definicija onoga što je Partizanu falilo posle odlaska Isaka Bonge.
„Spreman sam da prihvatim bilo koju ulogu koja je potrebna. Neko sam ko je tu da igra naporno, bude odbrambeni igrač, neko ko će imati mnogo zakucavanja, blokada, trojki i uz dosta svestranosti. Mogu da postižem poene na mnogo načina i mogu da čuvam bilo koga“, kaže Stivens.
Ovo je najdirektniji deo obraćanja i verovatno onaj koji će trener Željko Obradović najviše cenjeno pročitati. Partizanu ne treba još jedan igrač koji traži lopte — treba mu neko ko zatvara pozicije od jedan do četiri, hvata skok i ne traži da se sistem igre prilagođava njemu. Ako Stivens tu ulogu prihvati bez pogađanja oko minutaže, klub je dobio nešto što je poslednjih sezona teško nalazio.
Naravno, izjave uoči sezone su najlakši deo. Prava provera stiže kada uloga „radi sve za pobedu“ znači sedenje na klupi u trenutku kada ekipa treba više šuta, ili igranje kroz sitnu povredu u martu.
Titula kao obaveza, ali bez velikih reči
Kada je došao do očekivanja, Stivens nije bežao od titule, ali je nije ni obećao.
„Očigledno će svi reći da je titula prioritet. Nikad ne ulaziš u sezonu sa drugačijim razmišljanjima. Za mene, moj mentalitet je uvek da se ide iz dana u dan… nikad ne želim da idem predaleko. Ono što želim jeste da ostanem u datom trenutku i stojim čvrsto na zemlji“, zaključio je.
Ovo je najzreliji ton koji je Partizan ovog leta čuo od jednog pojačanja. Bez pompeznih poruka, bez „doneću trofej“ obećanja, ali i bez lažne skromnosti. Za igrača koji dolazi na mesto Bonge — čoveka čiji se doprinos merio pre svega u odbrambenoj energiji i priznanju Evrolige — takav početak deluje kao pravi ton.
Ostaje ono što reči ne mogu da isporuče: prve teške minute u Areni, prvi Panatinaikos, prvi derbi. Tada će se videti da li je Stivens zaista prošao evropsko krštenje u Parizu ili je samo dobro pripremio prvu konferenciju.
