Ne sećam se kada je pojačanje u Partizanu poslednji put govorilo ovako iskreno o sopstvenom neuspehu pre nego što je odigralo prvu zvaničnu utakmicu. Lamar Stivens u razgovoru za Mozzart Sport kaže naglas ono što se obično ćuti do kraja karijere — da mu prva godina u Evroligi nije bila prava slika, da glavom nije bio u Parizu, i da je razmišljao samo o povratku u NBA. To je vrsta priznanja koja ili znači da smo dobili igrača koji je konačno prelomio, ili da smo dobili nekoga ko još uvek pokušava da ubedi sebe.
Zašto je Lamar Stivens u Partizanu psihološki drugačiji potpis
Poslednjih godina smo u Humskoj gledali dosta američkih igrača koji su Evropu tretirali kao usputnu stanicu. Neki od njih su ostavili trag, neki nisu, ali retko koji je pre potpisa javno rekao “prvi put nisam bio spreman za ovo.” Stivens jeste. Dvogodišnji ugovor koji je pomenuo nije formalnost — to je poruka. Igrač koji je već jednom otišao iz Amerike, doživeo šok Pariza, i sada svesno bira da se posveti Evropi za dve sezone, dolazi sa drugačijom kalkulacijom od onoga ko još uvek gleda preko ramena.
Ovde je i moj glavni razlog za oprezni optimizam. Partizanu posle prošle sezone nije trebao još jedan talent koji “može da bude sjajan” — trebao je karakter koji razume gde je došao. Stivens bar retorički pokazuje da razume.
Ono što me i dalje muči je nešto drugo, i o tome ću posle.
Ajverson, pletenice i identitet koji Stivens u Partizanu ne krije
Detalj koji mi se najviše zadržao u glavi iz celog razgovora nije o košarci. To je scena dečaka iz Filadelfije koji nosi pletenice zato što ih Alen Ajverson nosi. Ako ste odrasli devedesetih i pratili NBA, znate šta je Ajverson značio — ne kao igrač, kao stav. Bio je to igrač koji je svojom pojavom plenio. I sada, tri decenije kasnije, imamo momka sa pletenicama u Partizanovom dresu koji je otvoreno kaže da je to zbog Ajversona.
To nije trivijalno. Igrači koji imaju jasno formiran identitet — koji znaju odakle su, ko su, i šta hoće — obično lakše prežive ono što ih čeka u Beogradu. A ono što ih čeka u Beogradu nije šala.
Bonga i Stivens u Partizanu nisu ista priča, koliko god mediji hteli
Kada je Stivens stigao, čula se odmah paralela sa Isakom Bongom. Sam Stivens je to elegantno relativizovao — kaže da misli da su “stilski ipak malo drugačiji igrači.” Ja bih otišao dalje.
| Isak Bonga | Lamar Stivens |
|---|---|
| Evropski proizvod koji se vratio kući | Amerikanac koji je Evropu prvo doživeo kao kaznu |
| Sistem mu je poznat od malih nogu | Sistem tek uči |
| Fizičke karakteristike krila-beka-krilnog centra | Fizičke karakteristike krila-krilnog centra |
| Iskustvo Evrolige kao normalno stanje | Iskustvo Evrolige kao teška lekcija |
Ovo nije isto. Ovo su dva različita profila igrača sa različitim putevima do Partizana, i očekivati da će Stivens biti “novi Bonga” znači postaviti mu pogrešna očekivanja od prvog dana. Ako se Stivens u Partizanu dobro snađe, biće to zbog nečeg specifičnog za Stivensa — ne zbog imitiranja rešenja koje je funkcionisalo za nekog drugog.
Šta Lamar Stivens u Partizanu ne kaže, a što se čita između redova
Deo koji je u intervjuu obradio brzo, a koji je zapravo najzanimljiviji — priznanje da tokom prve godine u Parizu nije bio “100% prisutan,” da je razmišljao kako da se vrati u NBA umesto kako da napravi razliku na terenu. Ovo je važno iz dva razloga.
Prvo, znači da smo do sada gledali Stivensa koji igra na pola gasa u glavi. Njegovi brojevi iz Pariza, šta god da su bili, ne predstavljaju ceilinu. To je argument za optimizam.
Drugo, i tu me nešto kopka, treba nam više od “prelomio sam” da bismo bili sigurni. NBA je surov biznis, kaže Stivens, i to je tačno. Ali surov biznis ne prestaje da bude surov zato što si potpisao dvogodišnji ugovor u Beogradu. Ako se telefon iz Amerike javi u januaru sa ozbiljnom ponudom, videćemo koliko je prelamanje bilo trajno.
Ono što ide u prilog Stivensu je detalj o ćerki koja se rodila četiri nedelje pre selidbe u Pariz. Igrač koji putuje sa novorođenom bebom i pokušava da se prilagodi novom kontinentu u isto vreme nema pošten test svojih mogućnosti. Sada dolazi u Beograd sa porodicom koja je već prošla najgori deo tranzicije. To je stabilizacija koja se ne vidi u statistici, a možda znači više od svega ostalog.
Šta Lamar Stivens u Partizanu treba da donese već u startu
Stivens je pomenuo da je razgovarao sa trenerom i da je razumeo šta se od njega očekuje — “igrač koji može da pomogne ekipi da pobeđuje na sve moguće načine.” To je diplomatska formulacija koja u praksi znači: fizička prisutnost, defanziva na više pozicija, energija sa klupe kad je potrebno, minute na startu kad je potrebno.
Ono što će odmah odgovoriti na najveće pitanje — može li Stivens biti nosilac utakmica u Evroligi, ili je optimalna verzija njega treći-četvrti opcijski igrač u rotaciji? U NBA je bio drugo. U Parizu je pokušavao da bude prvo, i nije funkcionisalo. Partizan treba negde između, ali nagnuto ka realnosti da rotacijski igrač koji svaki minut daje 110% vredi više od nesigurnog nosioca.
Zaključak
Priča o dečjoj knjizi napisanoj sa decom sa Daunovim sindromom, o razmišljanju o sportskoj psihologiji ako košarka ne uspe, o smirenom čoveku koji fizički izgleda kao da može da probije zid — sve to zajedno gradi profil koji Partizanovoj svlačionici može dobro doći. Ali nisam siguran da li reagujem na potpis ili na intervju. Ovo je jedan od boljih razgovora sa pojačanjem u poslednje vreme — pitanje je da li Stivens na terenu može da bude tako dobar kao Stivens pred kamerom.
Originalni intervju na linku: Mozzart sport.rs
