Kud plovi crno-beli brod?

Godina 2023. među navijačima Partizana obeležena je pesmom “Vraćaju se dani pobede”, ali koja nikako ne može da se primeni na Fudbalski klub.

Foto: StarSport/Srđan Stevanović

Foto: StarSport/Srđan Stevanović

Inicijalno i jeste snimljena i otpevana zbog Željka Obradovića i povratka crno-belih košarkaša na tron, ali se u fudbalskoj sekciji peva neka sasvim druga pesma.

U pomenutoj numeri “Grupe JNA” tvrdokorno se ističe da se neće oprostiti onome ko zlo učini Partizanu, ali avaj, oni koji su srozali klub na najniže grane i dalje vedre i oblače Humskom ulicom.

I to je glavni utisak koji Fudbalski klub Partizan donosi pred start nove sezone.

Bez obzira na kozmetičke promene u igračkom kadru, anonimna pojačanja iz marginalnih klubova i jedinog što je preostalo – nade da gore od četvrtog mesta u ligi teško da može.

Ali, nikada se ne zna…

Brodolom na svakom mogućem polju

Foto: StarSport/Srđan Stevanović

Svojski su se čelnici FK Partizan potrudili da se utišaju na minimum i prave se “mrtvi” dok ne prođe vreme. A ono leči sve, tako da su još jednom preživeli ono što u bilo kom ozbiljnom klubu ne bi smeli.

Partizan je proletos bio kanta za udaranje (setimo se pobede Mladosti GAT u Humskoj od 0:4) i na jedvite jade je opstao na četvrtom mestu Superlige Srbije. Ispuštena je ogromna zaliha nad TSC-om i Čukaričkim, što će reći u prevodu – mesto u trećem kolu kvalifikacija za Ligu šampiona i sigurnu grupnu fazu u Evropi.

Nekada silni “parni valjak” doživeo je brodolom na svakom mogućem polju – od terena, preko bežanije stranaca bez posledica (Takuma Asano je navodno tužen, ali Partizan nikada nije i neće dobiti taj spor) do društvenih mreža, a najsvežiji gaf ujedno je i najsramotniji koji je “velikan” našeg fudbala sebi dozvolio.

Prilikom žreba za treće kolo kvalifikacija za Ligu konferencija Partizan je saznao da će igrati protiv letonskog RFS-a ili Sabaha iz Azerbejdžana, a neozbiljnošću, neodgovornošću i neznanjem ljudi koji se bave objavljivanjem vesti na zvaničnom sajtu i društvenim mrežama napravljene su tri kardinalne greške.

Javnost je obaveštena da će Partizan igrati protiv poraženog iz duela RFS – Sabah, što naravno nema nikakvog smisla, kao i da će crno-beli u prvom meču biti domaći, a zapravo će biti gostujući tim.

Treći gaf bilo je objavljivanje pogrešnog grba jednog od potencijalnih rivala, za šta je u 21. veku i uz prisustvo “gugla” zaista bilo teško pogrešiti.

Duljaj jedina svetla tačka

Foto: StarSport/Srđan Stevanović

Odavno već pišemo na ovim stranama da “riba smrdi od glave, a ne od repa”, ali smo i šestu godinu u nizu dobili još jedno “mazanje” očiju u vidu lakonskih promena u igračkom kadru.

Ovog puta čak ni trener nije promenjen. Prva stvar je što niko ni u ludilu ne bi želeo da dođe u ovakav Partizan, a druga što je Igor Duljaj jedini dovoljno ludo hrabar da ostane i bori se sa vetrenjačama.

Da se razumemo, Duljaj je jedino što je ostalo vredno u FK Partizan i svojski se trudi da pokrene voljeni klub. Radi po svom i na svoju ruku dovodi igrače, ali suština je da nema “leđa”, jer osim što rukovodstvo samo gleda kako da se zaekseri što čvršće u fotelje, nema ni podršku navijača.

“Grobari” su javno pozvali na bojkot Partizanovih utakmica, te će ponovo (u najboljem slučaju) 200-300 navijača svedočiti utakmicama u Humskoj 1. Niti će imati šta da vide, niti će imati čemu da se nadaju, jer bez korenitih promena koje su ponovo izostale, titula će sedmu godinu u nizu ostati misaona imenica.

Dok će se 500 metara dalje vazdušnom linijom najmanje tri puta zavijoriti mušema Lige šampiona, a milioni evra slivati u kasu u Ljutice Bogdana, legija stranaca u Crvenoj zvezdi neće imati nikakvu potrebu da se osvrće iza sebe – jer tamo odavno Partizana nema.

Foto: StarSport/Srđan Stevanović

Dobro, hajde da više ne mračimo (iako je u Humskoj uveliko mrak, pošto je Fudbalskom klubu ugašena struja zbog dugova i obitava se pod agregatom), nego da se mi osvrnemo na Partizanov igrački kadar. Sigurno tu ima nečeg pozitivnog. Odakle početi?

Možda od najboljeg igrača u prethodnoj evrosezoni (Fusenija Dijabatea) koji se po treći put nije pojavio na pripremama i baš ga briga da se javi na telefon bilo kome iz kluba.

Ili od najvećeg talenta (Nemanje Jovića) koji je tužio klub jer niko nije želeo da mu kaže da je pozvan u mladu reprezentaciju. A papir sa pozivom selektora Dušana Đorđevića je ostao, pazite sada – na stolu za masažu.

Možda da spomenemo da je najbolji strelac (Rikardo Gomeš) prodat “bud zašto” u zemlju koja ima milijarde i ne bi osetila koji milion više na ime transfera. Ali, ko će to da ispregovara…

Foto: StarSport/Srđan Stevanović

Niko ni ovog puta nije prodat za ozbiljnu sumu, a zna se da Partizan najviše od toga živi, te je otprilike jasno da je finansijska situacija sve gora i gora.

Stigli su golman Aleksandar Jovanović (odličan potez), levi bek Nikola Antić, povratnici Aleksandar Šćekić i Nemanja Nikolić, te stranci koji bi morali da naprave ozbiljnu razliku Frenk Kanute, Ksander Severina, Aldo Kalulu i “Firmino za siromašne” Mateus Saldanja.

Na papiru ovaj tim bi, uz još jednog štopera i klasičnu “desetku”, mogao da bude veoma konkurentan na oba fronta. Uz vredan i predan rad, što će kod Igora Duljaja sigurno biti slučaj, Partizan bi mogao da bljesne.

Ali u globalu, sa očajnom logistikom oko sebe, veliko je pitanje imaju li ikakvog prostora za optimizam.

“Imamo manje od 1% šanse za titulu”

Foto: StarSport/Srđan Stevanović

Ako je bilo sreće u žrebu za Evropu, onda je nikako nije bilo na domaćoj sceni, jer je Partizan osuđen da u prva dva kola nove sezone gostuje vicešampionu TSC-u u Bačkoj Topoli, a potom i Vojvodini u Novom Sadu.

Ni pripremni period nije doneo mnogo razloga za zadovoljstvo jer je u Sloveniji upisan polovičan učinak, s tim da su obe ozbiljnije provere izgubljene, a u generalnoj probi čak ni prvoligaš Metalac nije savladan. Bilo je 1:1.

Letnja pauza je donela i imenovanje novog kapitena, Svetozara Markovića, iako su svi redom očekivali da će odlaskom Slobodana Uroševića to postati Bibars Natho. Čak je i sam Izraelac reagovao rečima da Partizan ima jedan odsto šansi da osvoji titulu.

“Klub i trener znaju šta mislim, rekao sam im. Ovde sam četiri godine i mislim da sam zaslužio da budem kapiten. Dugo sam u klubu, ali ja ne mogu da uradim više. Znaju moje mišljenje, a na treneru i klubu je da odluče”, rekao je Natho i dodao:

“Uvek sam bio iskren. Možete to voleti ili ne. Ne želim da lažem sebe ili naše navijače. Svi znaju u kakvoj smo situaciji. Mislim da je manje od jedan odsto šanse da se osvoji titula. Naravno, posle izuzetno loše sezone, Partizan ne sme da dozvoli još jednu takvu. Ovde sam četiri godine i mislim da smo imali jedan derbi gde je Zvezda bila zaista bolja. To je ovde, prosto, tako. Tabela, kad pogledate bodove, pokazuje drugačije, da smo mnogo daleko u odnosu na nju“, iskren je nesuđeni kapiten.

Foto: StarSport/Srđan Stevanović

Generalni direktor Miloš Vazura, pak, drugačije razmišlja i najnovija izjava je preslikana onoj pred svaku sezonu u poslednjih šest leta.

“Atmosfera mora da bude pozitivna, treba da se osećamo kao porodica. Biće teško, svi znamo šta nas čeka, od starta imamo teške utakmice, ali mislim da smo spremni. Većina igrača je stiglo, privodimo kraju razgovore oko napadača iz Japana, a ove ili sledeće nedelje se očekuju pojačanja na poziciji štopera i desnog beka. Uskoro ćemo kompletirati tim, očekujem da novu sezonu otvorimo pobedom, to je najvažnije”, rekao je Vazura tokom Partizanovog “tim-bildinga”.

Novi tehnički sponzor i povratak bordo-plavog dresa (ni izbliza ne liči na onaj stari), jedino je čime se uprava dičila ovog leta, ali to sasvim sigurno neće biti dovoljno kada se na kraju podvuče crta.

Možda smo je mi ovim tekstom prerano povukli, ali neoboriva je činjenica da je u Humskoj odavno mnogo više crnog nego belog. I sve je tamnije. A svetlo na kraju te tmine se ne nazire.

Originalni članak B92.net