KOŠARKAŠKA KRIZA U HUMSKOJ Partizan da očisti prvo svoju kuću

Blic sport ;Autor teksta :Vladan Tegeltija

Mučno je na utakmicama KK Partizan. Zvižduci, povici treneru da odlazi, skandiranje “difens, difens”, prozivke, ponovo bacanje upaljača, ponašanje pojedinih igrača prilikom izmene, ili nevraćanje u odbranu, sebičnosti, indoletnosti, izjava…

Partizan nema više onu atmosferu, ni navijački kop. Od prošlojesenjih dešavanja protiv Olimpije, Kupa, trovanja u Nišu i ćutanja potom. Mnogima je sve to prelilo čašu. U Humskoj nikako da shvate da netalasanje možda donosi plate, neke benefite, ali ne i navijače na tribine, pogotovo posle poraza i treće sušne godine.

Bilo je “vruće “ na večitom derbiju, ali više zbog retorike predsednika rivala, uz neralni optimizam mnogih, iskreno ne znamo na čemu izazvan. Bilo je i tada skandiranja podrške posle poraza. Bilo je i u utorak, ali u senci zvižduka i povika koje se nisu čuli još od Božićevog poraza od Igokee.

Partizan nema ni novca ni mogućnosti za bolje igrače, dok mu domaći i mladi nisu dostupni, a dugovi servisirani. Svesni su toga i oni koji su bili protiv Albe. Ono što ih je iziritiralo je odbrana, broj primljenih poena, nonšalantnost pojedinaca i izvođenje mladog Pecarskog posle pet datih poena, bez obzira na odbrambene propuste, ništa manje od trojice stranih saigrača koji ne mogu postići poene koliko se preko njih primi.

Ne možete se boriti za plej-of ABA, da ne igrate FIBA Ligu šampiona, a onda imati stav da je Evrokup sporedan, za sticanje iskustva. Na jednoj utakmici Evrokupa treba pobediti, na drugoj razigrati mlade?! S kojim pravom onda pozivati navijače na evropske mečeve ili da kupe ulaznice, godišnje posebno.

Omalovažavanje trenera Mute Nikolića je degutantno. Kritiku zaslužuje zbog tragikomične odbrane igrača koje je sam birao, uz sva budžetska ograničenja i kašnjenja, ali i bez pomaka u toj fazi igre. Sem startna dva ABA poraza, ostalo je očekivano, e sad što su mnogi još glavom u Parizu na fajnal foru Evrolige, druga je priča. Omalovažavanje je degutantno zbog Mutinih klupskih trofeja, ali i trofeja s reprezentacijom, kao i 2007. godine, i jednog od najvećih uspeha naše košarke – zlatne medalje osvojene na Svetskom prvenstvu za igrače mlađe od 19 godina. U finalu su tada pali Amerikanci.

Partizanovi igrači moraju da se zapitaju zašto ne koriste male faulove, koliko ih izađe sa pet penala, pomažu li u odbrani, znaju li šta za stranu pomoći, usmeravanje, građenje… A struka? Koji su principi branjenja pika, ima li sankcija za odbranbenu bahatost i bezobrazluk pojedinaca, sebičluk i nabijanje statistike. Nema potrebe o tome pričati na presu, već svlačionici i na treningu, tajm-autu.

Nema potrebe o problemima sa odbranom pričati na konferenciji za medije, već u svlačionici i na treningu, tajm-autu. Partizan konačno na svakoj utakmici ima predsednika u loži, što nije bio slučaj poslednje tri, četiri godine, ali bi i on morao da zna da ne može da obećava “spektakularnu“ četvorku, bavi se strukom. To u najtrofejnijem klubu Srbije nisu radili ni jedan Dragan Kićanović ili Predrag Danilović.

O igraču za koga pregovori oko angažovanja traju, ne iznose se finansijski detalji, još u afektu na pres konferenciji ili navijačicama na društvenim mrežama.

Partizan je najtrofejniji klub Srbije, koji uz Čačak ima navijače koji najbolje znaju košarku i koje ne možete obmanuti. Posebno one koji su i dalje u „Pioniru“, jer oni su najverniji. I predsednik i trener imaju breme da im dokažu da su tu zbog kvaliteta i sposobnosti koje nesporno poseduju, a ne partijskih simpatija… A igrači? Da se košarka igra na obe polovine terena i ne samo za statistiku.