Balša Koprivica, centar Partizana, blistao posebno u drugom poluvremenu utakmice u Železniku
Teško, kao što je uglavnom uvek kada igra u Železniku. Ali, Partizan je uspeo da dođe od veoma vrednog brejka protiv razigranih Pantera.
Crno-beli su kaskali celo prvo poluvreme. Kao da su tražili svoj ritam. Nikako nisu uspevali da ga uspostave. To naravno ima veze i sa sjajnom igrom FMP-a, koji je tačno znao šta hoće. I zamisli sprovodio u delo.
– Počeli smo malo bez energije – priznao je dan kasnije Balša Koprivica.
Od njega su crno-beli u pravom trenutku dobili prave stvari. Bio je pravi iks faktor u toj pobedi.
Kaže i da je na početku meča FMP bio dosta raspoloženiji.
– Nekako, oni su bili baš motivisani da pobede. Imaju mladu ekipu. Od početka su bili spremni da igraju agresivno, da prave faulove, da idu na svaki skok – nizao je reči Koprivica.
Za to vreme, na drugoj polovini terena crnobeli su tražili svoj ritam.
– Nama kao da je bilo potrebno da prođe deset ili petnaest minuta, dok nismo odgovorili na to.
Preciznije, na odgovor Partizana čekalo se sve do drugog poluvremena. Tada su stvari počele da se menjaju.
Konkretno…
– U drugom poluvremenu smo na neki način odgovorili na tu igru FMP-a, a onda u četvrtoj četvrtini uspeli da okrenemo.
Kao važno, jedan od najmlađih u četi Željka Obradovića je naglasio:
– U takvim trenucima nismo dozvolili da se raspadnemo kao tim!
Zašto je na kraju bilo tako, i Koprivica je dao nemali doprinos. I konkretan – u poenima, skokovima, rampama. Ali i onaj koji statistika ne beleži, ali koji se i te kako oseti na terenu. I diže ekipu. Svaka od njegovih rampi ili zakucavanja je imala i takav „efekat” na ostatak tima.
Jedna sekvenca…
Koprivica – blokada. Koprivica – ofanzivni skok. Koprivica – zakucavanje. Sve u manje od 30 sekundi. Na početku drugog poluvremena. Kada su stvari počele da se menjaju. I kada je Paratizan počeo da stiže tih osam razlike FMPa (48:40).
Mladog centra smo zadržali na blokadama. Kaže…
– Rampe su uvek bili važan deo moje igre. Ako ne mogu svaki put da blokiram šut protivnika, trudim se da ga makar učinim teškim. Posebno kada sam u reketu.
Kako je rekao, rampe su uvek bile deo njegove igre. Tačnije – jedan su od delova.
– I skokovi. U napadu i odbrani, jednako – dodaje Koprivica.
Sve – jer je svestan svojih prednosti u odnosu na druge.
– Pokušavam da iskoristim dužinu ruku, svoju visinu i mobilnost. To treba da bude najbitnija stvar.
Dosta ozbiljno dodao je…
– To je minimum koji od sebe očekujem. Koji moji treneri i ekipa od mene očekuju kada sam na terenu. Sve ostalo je plus.
Obradović je u jednom trenutku na teren poslao pomalo neobičnu petorku. Dosta visoku. U kojoj su pod koševima zajedno bili Koprivica i Matijas Lesor. Zek Ledej pomeren malo dalje od koša. Na „trojku”.
– To smo igrali nekoliko minuta, zbog odbrane – pojasnio je Koprivica.
On je u toj postavci bio „četvorka”. Recimo da se dobro snašao. Dodaje…
– Ustvari, i Lesor i ja smo i dalje bili „petice”. Samo smo se menjali ko će da napravi pik, ko će da ide dole… Uostalom, svejedno je.
Tu je zastao, pa uz osmeh otkrio delić razgovora sa starijim saigračem.
– Rekao sam mu da sad svaki skok moramo da uhvatimo. Fokusirali smo se na to – kaže Koprivica.
Treneri vole da kažu kako su skokovi odraz želje. Ne nekog posebnog umeća. Koprivica dodaje:
– To je stvar želje i, pogotovo, borbenosti… Da dokažeš da hoćeš da budeš u igri. Da uhvatiš svaku loptu… Ne moraš da pogodiš svaki put, ali važno je da imaš još jedan napad. Pa još jedan – zaključio je Koprivica.
Originalni članak na: Sportski žurnal
