Povratak klupskih legendi u Humsku uvek nosi ogroman talas nade, ali se neretko završava u tišini, daleko od reflektora i velikih obećanja. Predrag Mijatović više nije član Skupštine Fudbalskog kluba Partizan. Prema navodima beogradskih medija, nekadašnji as podneo je ostavku na ovu funkciju, čime je i formalno zatvorio vrata klupskih kancelarija. Nakon što je tokom leta napustio fotelju potpredsednika, ovaj potez deluje kao logičan, ali i bolan epilog jedne saradnje od koje se, po ko zna koji put u novijoj istoriji crno-belih, očekivalo mnogo više nego što je realnost mogla da podnese.
Tihi odlazak sa distance: Od potpredsednika do potpune formalnosti
Mijatovićev angažman u Partizanu već neko vreme je bio sveden na puku formu. Kada je tokom leta odlučio da se povuče sa mesta potpredsednika kluba, ostanak u Skupštini delovao je tek kao kompromisno rešenje – način da se prelazni period prebrodi bez prevelikih potresa u javnosti.
Ipak, formalnosti u fudbalu retko traju dugo kada suštinske saradnje nema. Ostavka na mesto u najvišem klupskom telu, kako piše “Kurir”, znači da nekadašnji reprezentativac i sportski direktor Real Madrida više neće imati nikakve veze sa donošenjem odluka u Humskoj. Neće ga biti ni na predstojećoj sednici Skupštine u septembru, što jasno govori da je distanca postala nepremostiva i da je proces razlaza kompletiran.
Šta Partizan uči iz još jednog preranog rastanka
Partizanov problem nikada nije bio nedostatak velikih imena spremnih da pomognu, već nemogućnost sistema da ta imena integriše u stabilan, dugoročan plan. Kada ljudi Mijatovićevog formata napuste klub bez velike buke, navijački instinkt s pravom vuče na oprez. To obično znači da su se profesionalni standardi i klupska realnost ponovo mimoišli na nekoj od krivina.
Humska je prečesto bila svedok scenarija u kojem autoritet legende služi kao privremeni štit za dublje probleme, da bi na kraju, kada taj štit padne, klub ostao na istoj početnoj tački. Mijatovićev odlazak nije samo administrativna vest; to je opomena da se poverenje i ozbiljan sistem ne grade samo na slavnoj prošlosti, već na jasnoj podeli odgovornosti i prostoriji u kojoj svako može da radi svoj posao bez spoljnih pritisaka.
Na papiru, život u Humskoj se nastavlja, a septembarska Skupština će doneti nove kadrovske slagalice. Ipak, gorak ukus ostaje. Najviše me zanima kako navijači čitaju ovu odluku: da li je ovo bio neminovan epilog nemogućih okolnosti ili još jedan dokaz da Partizan i dalje troši svoje najveće vrednosti brže nego što uspeva da ih zadrži?
