Dvodecenijski član vladajućih struktura, jedna od najpoznatijih poslovna žena Srbije, bankar iz košarkaškog kluba i ne toliko javnosti poznat privrednik – čine poslovni deo privremenog organa Fudbalskog kluba Partizan.
Rasim Ljajić: „Spasilac“ koji je uvek u (uz) vlasti
„Rasime, spasi me“ bila je nekadašnja politička parola u Novom Pazaru i okolini, a sada se može primeniti i u slučaju Fudbalskog kluba Partizan.
Bio spasilac ili ne, izvesno je da je Rasim Ljajić jedan od najdugovečnijih političara koji su opstali na vlasti. Bio je među pobednicima kada je 5. oktobra 2000. godine narod odbranio izborne rezultate i skinuo sa vlasti diktatorski režim Slobodana Miloševića. Bio je jedan od prvih koji su 2012. godine „preleteli“ prilikom formiranja nove vladajuće koalicije prevođena SNS-SPS-URS, iako je njegova Socijaldemokratska partija Srbije na izbore izašla na listi Demokratske stranke.
Postao je potpredsednik Vlade i ministar unutrašnje i spoljne trgovine i telekomunikacija. Na izborima 2014, 2016, 2020. i 2022. godine SDPS je nastupio u koaliciji sa SNS. Rasim Ljajić je bio i na čelu Fudbalskog kluba Novi Pazar, ali se početkom prošle godine povukao, nakon što su domaći huligani fizički napali klupskog golmana.
„Posle incidenta od strane nekoliko navijača, koji su fizički napali golmana Kljajića, želim da saopštim da se potpuno povlačim iz kluba i da ne želim više da imam bilo kakve veze sa FK Novi Pazar. Ovo je prevršilo svaku meru i svako dalje ostajanje u klubu za mene lično bi predstavljalo nepotrebnu kompromitaciju“, izjavio je Ljajić .
Ljajić je bio i potpredsednik Jugosloveneskog sportskog društva Partizan.
Posle izbora održanih u junu 2020. godine i formiranja nove Vlade Srbije, povukao se iz izvršne vlasti, ali je njegova partija ostala deo vladajuće većine.
Rasim Ljajić rođen je 1964. godine u Novom Pazaru, gde je završio osnovno i srednje obrazovanje. Po obrazovanju je lekar. Medicinski fakultet je završio u Sarajevu. Oženjen je i otac je dvoje dece.
Od 1989. do 2000. godine radio je kao novinar za više dnevnih i nedeljnih časopisa. Pisao je kolumne za sarajevski časopis „Muslimanski glas“ i prištinski „Zeri“. Na studijama je igrom slučaja sreo Aliju Izetbegovića, osnivača i tadašnjeg predsednika Stranke demokratske akcije (SDA), koji mu je tražio da u Sandžaku formira SDA. Ljajić u tome nije uspeo, ali je našao čoveka koji može da obavi taj posao – Sulejman Ugljanin.
U politiku je zvanično ušao 1990. godine kada je izabran je za sekretara Stranke demokratske akcije Sandžaka. Od 1994. godine predsednik je Koalicije Sandžak koja je 2000. godine preimenovana u Sandžačku demokratsku partiju. U decembru 2009. godine osnovao je Socijaldemokratsku partiju Srbije, čiji je predsednik.
Milka Forcan – nekadašnja Miškovićeva desna ruka, nesuđena predsednica Vaterpolo saveza Srbije
Iako već 14 godina nije u kompaniji, Milka Forcan, nova članica Privremenog organa fudbalskog kluba Partizan, je i dalje u javnosti najpoznatija kao dugodišnja potpredsednica Delta holdinga i uz vlasnika Miroslava Miškovića najpoznatije lice ove firme.
Ona se u Delti zaposlila na samom početku rada 1992. godine i tamo ostala 18 godina. Tokom tog perioda postala je desna ruka ili druga osoba Delte. Prema pisanju sajta nova.rs sa Miškovićem se, navodno, iz kruševačke Župe znao njen otac Jovan Mileusnić.
Bila je i predsednica upravnih odbora „Jugohemije“ i „Večernjih novosti“. Privredna komora Beograda joj je 2005. godine dodelila nagradu „Menadžer godine“, a 2006. godine je odlikovana „Ordenom Svetog Save“ za doprinos izgradnji Hrama Svetog Save.
Do razlaza sa Miškovićem i Deltom je došlo 2010. godine.
„Mi smo već dugo različito vrednovali neke ljude, situacije i poslovne dogovore“, izjavila je Forcan posle odlaska iz Delte.
Od napuštanja Delte nije bila previše vidljiva bilo da je u pitanju posao ili privatni život.
Angažovanje u FK Partizanu nije prva veza Milke Forcan sa sportom. Ona je 2013. godine bila kandidatkinja za predsednicu Vaterpolo saveza Srbije. Trebalo da nasledi Zorana Babića, koji se na tom mestu jako kratko zadržao i to na preporuku tadašnjeg predsednika stranke i vicepremijera Srbije Aleksandra Vučića. Vaterpolo savez je tada bio u minisu 1,3 miliona evra.
„Obavljen je razgovor sa mnom na pomenutu temu. Predočeno mi je da je Savezu potreban dobar menadžer, neko ko bi se uhvatio ukoštac s finansijskim i organizacionim problemima koji nisu mali. Mislim da je velika šteta što je u jednom od naših najtrofejnijih sportova situacija ovakva, ali to nije nerešiv problem. Nismo više od ovoga zaključili na sastanku i napisi koji su se pojavili nisu tačni“, rekla je tada Milka Forcan za Kurir.
Ona je od 2011. bila članica Izvršnog odbora Unije teniskih profesionalaca Srbije, a prethodno je bila predsednik Upravnog odbora Teniskog saveza Srbije.
Imenovana je u decembru 2012. godine za člana upravnog odbora Narodnog pozorišta u Beogradu.
Kako jer ranije izjavila „sportisti su najbolji ambasadori naše zemlje, s obzirom na njeno stanje i da diplomatija radi kako radi“.
Poslednjih godina bavila se konsaltingom i lobiranjima u svetu biznisa i ekonomije. Trenutno je vlasnica firme Mediona, koja se registrovana za „konsultantske aktivnosti u vezi sa spoljnim poslovanjem i ostalim upravljanjem“. Prošle godine je ostvarila dobit od 560 evra. Na istoj adresi je i firma Form komjunikejšn (communication) registrovana za „ostale uslužne delatnosti podrške poslovanju“, a Milka Forcan je zastupnik tog stranog privrednog društva.
Članica je Poslovnog saveta za Jugoistočnu Evropu (BAC).
Udata je za Branka Forcana. Ima dvoje dece.
Vojislav Lazarević: Bankar iz KK Partizan
Vojislav Lazarević rođen je 1975. godine u Podgorici. Poseduje diplomu iz oblasti poslovne administracije Sektor računovodstvo i finansije “Deree” koledža u Atini, kao i Master diplomu ekonomskih nauka sa Union Univerziteta u Beogradu.
Do skoro, Lazarević se nalazio na poziciji Predsednika Izvršnog odbora Adiko (Addiko banke). Za razliku od ostalih članova Privremenog organa, Vojislava Lazarević je već angažovan u Partizanu. Radi se o Košarkaškom klubu Partizan, gde je Lazarević član Upravnog odbora. Banka u kojoj je bio zaposlen jedna je od sponzora košarkaša Partizana.
U intervju za Bizlajf (BIZlife), govoreći o većem ulasku privatnog kapitala u domaći sport, naveo je da su potrebni podsticaji, s obzirom na to da su svi sportovi, osim fudbala, neprofatibilni.
„Smatram da bi trebalo da se napravi neka vrsta poreskog podsticaja za investicije u sport, pogotovo za mlađe kategorije. Možda bi to dalo vetar u leđa da više srpskih kompanija napravi korak i podrži sport koji je izuzetno važna karika u formiranju zdravog društva“, naveo je tada.
Lazarević poseduje diplomu iz oblasti poslovne administracije Sektor računovodstvo i finansije “Deri” koledža u Atini, kao i Master diplomu ekonomskih nauka sa Union Univerziteta u Beogradu.
Prema radnoj biografiji, očekivano je da Lazarević vodi računa o finansijama. On je od 2016. do 2018. godine radio je u Pireus banci Beograd na poziciji predsednika Izvršnog odbora, a bio je odgovoran za strateške i organizacione aktivnosti. Od 2009-2016. godine bio član Izvršnog odbora Vojvođanske banke Novi Sad, gde je koordinasao i nadgledao finansijska tržišta, brokerske poslove i finansijsko savetovanje. Od 2008-2009. godine u Vojvođanskog banci obavljao je poslove Direktora za Investiciono bankarstvo i finansijska tržišta.
U Nacionalnoj banci Grčke je u periodu 2006-2008. godine bio Član Izvršnog odbora, a 2005-2006. godine radio je kao pomoćnik Generalnog direktora, uspostavio je i rukovodio Sektorom poslova sa stanovništvom, održavao odnose sa velikim korporativnim klijentima, nadgledao finansijska tržišta i razvoj te banke. Pre toga, od 2001. do 2005. godine bio je na poziciji zamenika direktora.
U banci Societe Generale u Atini radio je kao trgovac valutama na međunarodnom tržištu od 1999. do 2001. godine.
Govori tečno engleski i grčki jezik. Živi u Beogradu, oženjen, otac dvoje dece.
Boban Stanojević – moda, građevina, destilerija
Najmanje poznat javnosti je Boban Stanojević, srpski privrednik i jedan od suvlasnika u više od 10 domaćih kompanija koje su izgradile jake brendove u više industrija – od mode, građevine, sanitarija do malih kućnih aparata. Posluje u više od 40 zemalja.
Neki od brendova su Bonatti, Minotti, Oxygen, Invento i sl. Poslednjih godina posvetio se izgradnji jedne od najvećih destilerija na ovim prostorima i pripremi za izvoz srpskih alkoholnih pića u zemlje Evrope, ali i Sjedinjene Američke Države i Kinu.
Originalni članak: N1info.rs
