Klub 200

Za njih se zna da su svoje srce dali za Partizan, ne samo po čarobnom broju utakmica, koji u ovom trenutku beleži broj preko 200, već pre svega srčanošću i borbi na terenu.

Oni su Vladimir Stojković, Milan Smiljanić i Miroslav Vulićević.


Vladimir Stojković (216)

− Prva utakmicu samo tri  dana po mom dolasku u Beograd i potpisivanju ugovora sa Partizanom bila je sa ekipom Hajduka iz Kule, kada je Kleo dap gol makazicama sa šesnest metara. To je za mene utakmica koju ću pamtiti čitav život, jer je tih dana vladala neka čudna atmosfera, veliki naboj i iščekivanje sportske javnosti kako će sve izgledati na stadionu i terenu  kada istrčim svoju prvu utakmicu u crno-belom dresu. Emocije su u tom trenutku bile pomešane, neki i strah  i adrenalin. Ali bilo mi je drago jer, ne samo da smo pobedili  na mom debiju, već je ostao upamćen  i taj prelep gol Klea. Tada je već sve slutilo da će me Grobari prihvatiti.

Moja 100. i 200.utakmica?

− Tu stotu i dvestotu sam posle počeo da gledam kao svaku drugu. Ali utakmicu koju bih morao da biram pored svih lepih utakmica, onih prvenstvenih kod Saleta Stanojevića, uz mnogo lepih derbija i pozitivnih rezultatata, pa potom kod Đuke i sada kod Bate (prim.aut Miroslav Đukić i  Zoran Mirković) ipak bi bila Tromso kod Vermeza (prim. aut Vladimir Vermezović). Tada smo ušli u Ligu Evrope golom Ivana Ivanova iz  prekida  u 75. minutu, kada sam podigao majicu koju sam posvetio majci Kosi, koja je umrla na prethodnoj revanš  utakmici kvalifikacija u Valeti. Taj prolaz u Ligu Evrope sam njoj  posveti uz majicu sa njenim likom, koju je čitav stadion i javnost videla u tom trenutku.


Miroslav Vulićević (211)

− U Partizan sam došao decembra 2013. godine kod šefa Marka Nikolića. Posle nekoliko prijateljskih utakmica koje smo odigrali na pripremama u Turskoj, koje naravno nisu za zaborav, usledila je ona  svima uvek najvažnija prva zvanična u prvenstvu. Sećam se da je bila baš protiv ekipe Radničkog iz Kragujevca. To je ipak bio moj  debi pred Grobarima, kada želite da se pokažete u što boljem svetlu i opravdate i poverenje kao pojačanje. Kada se završila, uz to pobedom, kao da mi je pao neki teret sa leđa.

Moja 100. i 200.utakmica?

− Sudbina je htela da 100. utakmica bude protiv ekipe Javora iz Ivanjice kluba u kojem sam proveo značajne fudbalske godine. Iskreno, 200.se i ne sećam, ali odigrati 200 utakmica u crno-belom dresu me čini posebno srećnim i ponosnim. Toliko klinaca mašta da odigra barem jednu utakmicu za Partizan, a eto, ja sam ih odigrao preko 200. Kada govorimo o omiljenoj, teško ih je izdvojiti. Ipak, sigurno je najupečatljiviji moj prvi derbi. Toliko ste toga čuli o večitom derbiju i sada je red došao da vi budete deo te fudbalske svetkovine. Zaista nisam mogao bolji debitantski derbi da poželim. Igrao se na našem stadionu, gde je atmosfera kao i uvek bila do usijanja. Naš protivnik nije iskoristio dva penala i onda ja asistiram  za pobedonosni gol u 90.minutu igre! Uz derbi tu su i evropske utakmice od veliki važnosti za klub – Jang Bojs za proleće u Evropi i Steaua u Bukureštu i moj prvi gol u dresu Partizana.


Milan Smiljanić (230)

− Za mene je svaka utakmica u dresu Partizana svetkovina i utakmica koja je upisana velikim slovima od prvog dana kada sam zvanično debitovao u prvom timu sa 17. godina na utakmici protiv Sutjeske u Beogradu. Stoga nerado izdvajam i brojim iste,  jer je za mene svaki dan proveden u ovom klubu, energija, atmosfera i prijatelji nešto što je utkano u svaka moju ćeliju. Da li bila prva, stota, dvestota, uvek podjednako važna i milija od svake inostrane. Ali ako baš izdvajam, to je protiv Andrlehta u Briselu i ponovni plasman u Ligu šampiona, i naravno,  svaki večiti derbi. To je za mene uvek poseban žar i energija kao prvog dana kada sam kročio u Humsku.

Zvanični sajt FK Paartizan

Autor:Biljana Obradović