Otkaz Igoru Spasiću zaboleo je i njegove kolege iz Partizana. Nikica Klinčarski, trener generacije 2007, stručnjak kroz čiju školu su prošli, između ostalih: Adem LJajić, Stevan Jovetić i mnogi drugi biseri, bio je takođe blizu izlaznih vrata…
– Ne znam ko mi je pomogao da ne dobijem otkaz. Možda i mojih skoro 600 utakmica u dresu Partizana nekome nešto znače, ali, naše je demokratsko pravo da razmišljamo svojom glavom i ako smo već članovi Skupštine, samostalno odlučujemo za koga ćemo da podignemo ruku – u dahu izgovara nekada brzonogi fudbaler, a danas učitelj najmlađih Partizanovih nada.
Pogodila ga je sudbina Igora Spasića i ne krije to:
– Žao mi je Spasketa jer je, pre svega čovek na mestu i što njegova porodica ostaje bez hleba. To je moglo i meni da se desi, pričalo se i da će se desiti… Postali smo neljudi! Neka se zamisle obe strane! Nismo mi koji stvaramo budućnost Partizana doveli do ovoga! Naprotiv, mi smo Partizan i održali, ko je ove momke koji danas igraju po Evropi učio fudbalu, nego treneri… Zaposleni smo da stvaramo. Ako nam je zbog nekih zasluga u karijeri dato i pravo da razmišljamo zbog čega moramo da mislimo kako drugi hoće?
Naviru reči same, Nikica Klinčarski ne skriva emocije, srce mu je i kad je igrao, znaju svi koji ga pamte kao igrača, kucalo 200 na sat:
– Da li smo mi hijene da se između sebe izjedemo? Ko je taj ko zarad fotelja želi sve da uništi? I kako je moguće da u Skupštini Partizana nisu recimo Aca Trifunović, Mateja Kežman, Saša Ilić… fudbaleri koji su obeležili istoriju kluba ili da jedan Momčilo Vukotić gleda sa strane?
Nikica Klinčarski je u dresu Partizana odigrao 565 utakmica i postigao 73 gola. Više nego dovoljno da se njegovo ime i prezime u srpskom fudbalu, posebno u Humskoj 1, izgovara s poštovanjem.
