Izjave predsednika KK Partizan između predizborne retorike i napada na ljude veće od njega
Ostoja Mijailović je opet dao intervju. I opet je rekao isto — samo glasnije, sa više brojki i sa jednom rečenicom koja ne bi smela da prođe bez odgovora. „U ovom klubu niko nikad nije radio besplatno, koliko god se neko kleo da mu je Partizan život.” Ovo nije usputna opservacija. Ovo je direktna aluzija na ljude koji su KK Partizan dali daleko više nego što je moguće izmeriti budžetskim tabelama — i svako ko prati košarku u Srbiji zna na koga se misli.
Na koga cilja predsednik KK Partizan kada govori o „besplatnom radu”
Nemojmo se praviti naivni. Kada Mijailović kaže da niko u Partizanu nije radio besplatno i da su „svi odneli iz kluba do poslednjeg dinara”, on govori i o Željku Obradoviću. Čoveku koji je osvojio devet titula Evrolige. Čoveku koji se vratio u Partizan ne zbog novca — jer je novac mogao da zarađuje bilo gde u Evropi — već jer je verovao da može da vrati klub na mesto gde pripada.
Naravno, niko ne spori da je takvih bilo, ali i ne sumnja da ih ima i danas u klubu.
Da li je Obradović primao platu? Naravno. Svaki profesionalac prima platu. Ali svesti Obradovićev doprinos Partizanu na platni listić i poistovetiti ga sa raznim secikesama — to zahteva ili neverovatnu drskost ili potpuno nerazumevanje šta taj čovek znači za ovaj klub. I jedno i drugo je zabrinjavajuće za nekoga ko sedi u predsedničkoj fotelji.
Obradovićevo ime privlači igrače, sponzore i pažnju na način koji nijedan budžet ne može da kupi. To je nešto što Mijailović, koji sve meri u evrima, očigledno ne ume da stavi u tabelu — pa zaključuje da ne postoji.
KK Partizan između budžeta i identiteta — šta navijači zaista žele
Hajde da budemo fer. Mijailović navodi brojke: zatekao je dug od 15 miliona evra, podigao budžet za igrače i trenere na 19,5 miliona bruto, ukupan budžet kluba je 27 miliona. Ako su te cifre tačne, to je ozbiljan posao. To mu niko ne spori.
Ali evo šta mu se spori: vizija u kojoj je Partizan kompanija.
Navijači ne dolaze u Arenu zbog keteringa. Ne interesuju ih influenseri na VIP tribini. Ne mere sezonu po bruto budžetu. Navijači žele tim za koji vredi ustati sa stolice, igrače koji nose grb kao da im je život, i upravu koja razume da Partizan pripada ljudima koji drhte na utakmicama — a ne onima koji na njima prodaju kokice.
Mijailović ne razume tu razliku. Ili, što je gore, razume je — ali mu nije bitna.
Predizborni obrazac predsednika KK Partizan — ucena umesto dijaloga
Svaki put ista šema. Pred izbore u KK Partizan, Mijailović pojačava dva narativa istovremeno.
Prvi: ja sam nezamenljiv. „Ovakvu upravu nikad niko neće moći da okupi.” „Ko bi došao da ga neko proziva, a on daje svoje pare?” Poruka je jasna — bez mene, propast. To nije argument, to je ucena. I navijači to prepoznaju.
Drugi: svi ostali su nesposobni ili lopovi. „Oni koji žive od kluba, prave se velikomučenici, uteraju organizaciju u minus.” Lepo. Ima istine u tome da su neki prethodnici loše upravljali. Ali koristeći tu činjenicu kao štit od svake kritike — to je manipulacija, ne transparentnost.
„Neka podnesu kandidaturu, biznis planove, stave garancije” — zvuči demokratski. Ali u praksi, ovo je dizajnirano da obeshrabri. Ko od običnih navijača može da stavi garancije za budžet od 27 miliona? Mijailović to zna. I upravo zato to i kaže.
Šta KK Partizan duguje navijačima — i to nisu kokice
Mijailović kaže da je Partizan „klub navijača, ljudi koji ga vole, članova.” I tu se slažemo. Ali onda ta rečenica mora da znači nešto.
Znači da navijači imaju pravo da pitaju zašto se klub pretvara u poslovni projekat gde je sve na prodaju. Znači da imaju pravo da traže odgovornost za sezonu „punu lomova” — Mijailovićeve sopstvene reči. Znači da imaju pravo da kažu: ne, mi ne želimo klub u kome se uspeh meri isključivo budžetom, a svako ko kritikuje bude proglašen nezahvalnim.
Navijači Partizana žele klub za koji će navijati iz srca, bez obzira ko igrao za njega. Žele identitet, ne korporativnu prezentaciju. Žele da osete da je klub njihov, a ne nečiji privatni projekat sa PR strategijom.
I to „neko kleo da mu je Partizan život” — da, neki od nas se kunu. I mislimo to. I upravo zato imamo pravo da kažemo kada nam se ne sviđa pravac u kome klub ide. To nije nezahvalnost — to je ljubav koja zahteva odgovornost, ne samo budžetske tabele.
Jedna stvar me stalno vraća na ove izjave i ne mogu da je sklonim: Mijailović je rekao da „pored svih lomova ove sezone” klub isplaćuje 19,5 miliona za igrače. Ali ko je odgovoran za te lomove? Ako si ti na čelu — lomovi su tvoji. Ne možeš da se hvališ budžetom i istovremeno distanciraš od rezultata. Navijači koji trpe „lomove” iz nedelje u nedelju — da li oni imaju pravo da traže više od cifara, ili smo svi dužni da ćutimo jer neko „daje svoje pare”?
ŽIVIMO CRNO-BELO, SVAKI DAN.
Piše: Volimpartizan.rs
DONIRAJ I PODRŽI RAD PORTALA
Ukoliko želiš da podržiš nezavisni rad portala Volimpartizan.rs, možeš to učiniti donacijom. Svaka podrška znači. Hvala ti što si uz nas.
http://paypal.me/volimpartizan
Dinarski račun kod Yettel banke: 115-0381638123518-11
DONIRAJ I PODRŽI
RAD PORTALA
Ukoliko želiš da podržiš nezavisni rad portala Volimpartizan.rs , možeš to učiniti donacijom. Svaka podrška znači. Hvala ti što si uz nas.
PayPal donacija
paypal.me/volimpartizan
