Piše: Volimpartizan.rs
Ova sezona je Partizan ogolila do kostiju – bez trofeja, bez plej-ofa i plej-ina Evrolige, i bez onog osećaja nepobedivosti koji je dolazio čim Željko Obradović kroči na parket. I zato mislim da problem nije samo rezultatski, već emotivni: Partizan je ostao bez aure koja je punila Arenu pre prvog podbacivanja.
Poraz od Dubaija stavio je tačku na takmičarsku 2025/2026, ali tačka nije isto što i kraj priče. Ovakve sezone ne smeju da se zaborave, već da se seciraju. Da je moglo i moralo bolje – tu dileme nema. Ali sada je pitanje šta dalje.
Partizan bez Željka Obradovića više nema isti magnetizam
Godinama je bilo dovoljno da se pojavi ime Željka Obradovića i prvi talas sezonskih karata bio je rasprodat. Ljudi nisu kupovali samo utakmice, kupovali su osećaj da gledaju nešto veliko. To je realnost koju ne treba romantizovati, ali ni potcenjivati.
Sada tog aduta nema. I to nije napad na novog-starog trenera niti na igrače koji ostaju – to je konstatacija činjenice. Kada iz jednačine izbacite najtrofejnijeg evropskog stručnjaka, menjate i energiju oko kluba.
Publika u Humskoj i Areni prepoznaje kada se pravi projekat, a kada se samo preživljava sezona. Ova sledeća mora da bude projekat.
Partizan i potraga za igračem koji pokreće masu
Ako je već jasno da će Đoan Penjaroja voditi tim i naredne godine, onda je odgovornost na upravi da pronađe igračku akviziciju koja će biti više od statistike. Potrebno je ime koje će probuditi strast pre prve pripremne utakmice.
Budimo realni – povratak Bogdana Bogdanovića bio bi detonacija kakvu evropska košarka retko vidi. Ali to je u ovom trenutku gotovo naučna fantastika. NBA tržište je njegov prioritet i tu se priča završava pre nego što je počela.
Nivo ispod? Okupljanje poznatih lica iz generacije kojoj je fajnal-for iskliznuo iz ruku. Panter i Lesor imaju ugovore, Egzum jeste slobodan, ali iza sebe ima godinu i po dana bez košarke zbog povreda. To više liči na nostalgiju nego na strategiju.
I tu dolazimo do suštine: Partizan ne sme da živi od sećanja, ali mora da razume koliko emocija znači u ovom klubu.
Partizan u Evroligi bez hajpa rizikuje gubitak energije
Evroliga bez naboja je samo kalendar sa jakim protivnicima. A Partizan nikada nije bio “samo učesnik”. Od povratka u elitno društvo, svaki meč u Beogradu bio je događaj. Ove godine prvi put sam osetio zamor kod ljudi oko sebe – ne bes, nego umor.
To je možda i opasnije.
Klub je u organizaciono kompleksnoj situaciji, tržište je siromašno, a konkurencija agresivna. Ipak, bežanje od realnosti neće pomoći. Potrebna je iskra. Ne nužno najskuplje ime, ali neko ko simbolizuje ambiciju.
Jer ako sledeća sezona počne bez jasnog signala da se ide na iskorak, bojim se da će Evroliga postati rutina, a ne praznik.
Sezona koja je završena boleće još neko vreme, posebno jer je obeležena i odlaskom u raj Duleta Vujoševića – čoveka koji je ugradio deo sebe u identitet kluba.Takođe i odlaskom sa klupe najtrofejnijeg Željka Obradovića Ali umor ne sme da preraste u ravnodušnost. Uprava ma koja i kakva bila, sada mora da traži svojevrsni Sveti gral, ime koje će ponovo učiniti da se Partizan doživljava kao pretnja, a ne kao učesnik. Možda grešim, ali čini mi se da bez jednog velikog, hrabrog poteza ulazimo u sezonu sa manje vere nego ikada od povratka u Evroligu. A to je teren na kojem Partizan nikada nije bio najjači.
ŽIVIMO CRNO-BELO, SVAKI DAN.
Piše: Volimpartizan.rs
DONIRAJ I PODRŽI RAD PORTALA
Ukoliko želiš da podržiš nezavisni rad portala Volimpartizan.rs, možeš to učiniti donacijom. Svaka podrška znači. Hvala ti što si uz nas.
http://paypal.me/volimpartizan
Dinarski račun kod Yettel banke: 115-0381638123518-11
