Prvi čovek ruske košarke u razgovoru za Mozzart Sport se prisetio zanimljivog detalja iz bogate karijere, a dotakao se i aktuelne situacije u svetu sporta.
U velelepnoj VTB dvorani gde se održava Superkup videli smo veliki broj slavnih ljudi iz ruske i evropske košarke. Svi su došli da isprate okršaje CSKA, Zenita, Lokomotive i Uniksa sa srpskim predstavnicima, Partizanom i Megom. Međutim niko nije izazvao pažnju kao vižljasti gospodin, danas star 41 godinu, ali izgleda profesionalnog igrača koji je spreman da istog momenta istrči na parket. Naravno u pitanju je Andrej Kirilenko. Nekada as Jute Džez i CSKA Moskve, a danas prvi čovek Košarkaške federacije Rusije.
Više od decenije je krilni igrač sa brojem 47 blistao na NBA parketima u dresu Džezera, a posle Netsa i Timbervulfsa, ali baš taj poziv iz Sjedinjenih Američkih Država koji je stigao 2001. godine je bolna tema za navijače Partizana… jer da njega nije bilo, put ka košarkaškoj slavi, Andrej bi krenuo iz Humske.
“Imao sam ugovor sa Partizanom, potpisao sam ga, ali imao je klauzulu koja mi je dopustila da odem u NBA ligu. Kako bih izgledao u crno-belom dresu? Uhhh.. nikada nećemo saznati. Uvek ću biti zahvalan što je takav klub bio zainteresovan za mene u momentu kada sam zaista bio mlad. Znam da je Partizan veliki tim, velike istorije. Bila bi mi čast da sam obukao dres i zaista istrčao na parket. Znam sve i o navijačima i o duelima sa Crvenom zvezdom. Rivalstva su sjajna stvar za košarku, nama to fali u Rusiji, rivalitet i strast. Naravno ne volim kada strast pređe granicu pa vidimo tuče i nerede. To nikako ne želim, ali pune dvorane i navijače koji iz sveg glasa bodre svoj tim, to svi želimo, ne bih imao ništa protiv da sam bio deo nečega takvog u Srbiji”, priča nam Kirilenko tik uz parket gde igraju CSKA i Mega, kao i da sam merka da istrči na isti i pokaže šta ume:
“Možda bih mogao da igram, ali samo na kratko ha ha ha”
Da je rođen nešto kasnije, nema sumnje da bi AK-47 ostavio još dublji trag u NBA ligi i Evropi.
„Slažem se da je današnji stil košarke takav da bih mogao mnogo toga dobrog da uradim i pokažem. Dosta toga se promenilo, na prvi pogled su to sitnice, ali iz godine u godnu košarka je drugačija. Kada sam bio u NBA ligi, čini mi se da je bila čvršća odbrana, zapravo, igrač sa loptom nije bio toliko zaštićen. Sada je sve podređeno napadaču, čak više ne smeš ni da priđeš u odbrani preblizu, a da ne govorimo o kontaktu. U današnjoj košarci zaista ima mnogo momaka koji mogu da urade sve na terenu, da igraju i napad i odbranu, tokom igračke karijere trudio sam se da u svim segmentima budem u stanju da pomognem timu. Ipak, da li sada razmišljam kako bih igrao u NBA ligi? Iskreno, ne. Zadovoljan sam karijerom, danas imam toliko misli u glavi, na sve strane sam.”
Košarkaške patike okačio je o klin 2015. godine, ali sport nije napustio. Narandžasta lopta dala mu je sve, a sada isto to pokšava da omogući onima koji u Rusiji žele da se bave igrom pod obručima. Postao je prvi čovek Košarkaške Federacije.
„Lakše je biti košarkaš, naravno teško je trenirati svaki dan, uvek biti spreman, zahtevan je to posao, ali danas kao čelnik košarke u Rusiji, glava mi je duplo veća. Razmišljam o milion stvari, pokušavam da sve organizujem, da teče kako treba sa ciljem da poboljšamo košarku. I to ne mislim na profesionalnu košarku, već na region i škole. Da svi imaju priliku da se bave ovim prelepim sportom, da imaju opremu, terene, priliku da se pokažu. Mi smo velika zemlja, imamo mnogo talenata koji ne smeju da ostanu zaboravljen samo zato što ih niko ne primeti ili njegovo okruženje nije imalo para da ih usmeri na košarku. Bez obzira da li su to igrači, telentovani treneri ili sudije. To je moj glavni cilj. Postoje brojni projekti vezani za infrastrukturu. Svesni smo porasta popularnosti 3×3 basketa, sada je postao i Olimpijski sport. Radimo vredno, ali pre svega na stabilnosti košarke u Rusji na svim nivoima“.
Zbog političke situacije i konflikta u Ukrajini, ruskih klubova nema na međunarodnoj sceni, kao ni reprezentacije. Ipak, to ne znači da sport ne funkcioniše. VTB liga je uputila poziv Partizanu i Megi da dođu u Moksvu i uvere se kako sve izgleda. Poziv je rado prihvaćen.
„Uvek smo bili prijateljski nastrojeni u košarci i uvek volimo nekoga da ugostimo sve. Shvatam kakva je situacija sada. Ubeđen sam da niko od igrača ne prati politiku niti ih politika zanima, ali takvo je vreme došlo, svi misle da su stručnjaci. Danas smo svi eksperti za viruse, sledeći dan smo specijalisti za politiku. Ja ništa ne znam o politici, ali zato poznajem košarku, tu mogu da pomognem. O košarci pričam i bavim se sportom jer sam uveren da znam kako šta funkcioniše u toj oblasti. Sport treba da bude faktor sjedinjenja svih ljudi, a ne da ih razdvaja. Košarka je tu da bismo uživali zajedno i tako treba da bude svugde u svetu.”
Iako Rusa nije bilo, Kirilenko je pomno pratio dešavanja na šampionatu Evrope.
„Sjajan Evrobasket. Dugo nismo gledali prvenstvo Evrope i sada smo bili svedoci da su timovi došli sa najvećim zvezdama i na sve to, baš ti timovi sa najvećim zvezdama nisu uspeli da ostvare uspeh. Međutim to samo govori koliko je košarka uzbudljiv sport, koliko napreduje, koliko su svi željni igre i nadmetanja. Pogledajte samo Finsku, Poljsku, sve timovi koje ne smete da zanemarite. Nemačka takođe, igrala na visokom nivou, osvojila je medalju. Čak i timovi koji nisu bili u priliku da igraju eliminacione utakmice su pokazale kvalitet, svidela mi se Bosna i Hercegovina i još nekoliko timova. To je fantastično za košarku. Kvalitet na parketu treba da raste.“
Za kraj osvrnuli smo se na vest koja je obeležila leto kada je Evroliga u pitanju. Legendarni Dejan Bodiroga je došao na mesto predsednika elitnog klupskog takmičenja.
„Volim Dejana. On je fantastičan igrač i još bolji čovek. Upoznat je sa problemima, jedan je od retkih koji shvata kako obe strane razmišljaju. Zna šta FIBA želi, kao i Evroliga. Zna kako funkcioniše košarka i verujem da obe strane imaju dobre argumente koji idu njima u prilog, a sada je na Dejanu da ih spoji sa ciljem da se košarka povede u pravom smeru koji svi želimo. Mislim da Dejan Bodiroga to može“, završava Kirilenko dok biva okružen ljudima koji su željni fotografije i autograma.
Originalni članak Mozzart Sport