Foto: Euroleague.net
U evroligaškoj emisiji “A Quarter” gde je domaćin legendarni Kyle Hines gostovao je kapiten Partizana Kevin Panter gde je odgovarao na mnoga zanimljiva pitanja centra u ulozi voditelja.
Prvo pitanje centra Milana odnosilo se na period u kojem Partizan nije nastupao u najelitnijem evropskom takmičenju. Poslednja sezona u kojoj su crno-beli igrali Evroliga bila je 2013/2014, pa je prva pobeda posle skoro deset godina dosta značila svima u klubu.
“Lepo je biti deo istorije. Godinu pre toga smo igrali Evrokup, a navikao sam biti deo Evrolige, tako da je bilo teško. Pobeda protiv Virtusa bila je prekopotrebna kako nama, tako i navijačima, gradu, klubu i ljudima koji su odrasli uz Partizan. Požrtvovanje i svi teški momenti koje smo prošli godinu dana ranije isplatili su se. Zaista sjajan osećaj” – opisao je Panter.
“Partizan je jedan od najlegendarnijih klubova u istoriji Evrolige, a ti si kapiten takvog kluba, šta za tebe to znači kada te trener kao Željko Obradović postavi na tako odgovornu poziciju” – usledilo je naredno pitanje:
“Imali smo priliku igrati zajedno, celu karijeru igram sa dobrim momcima, u dobrim klubovima i drago mi je što mene svi tako gledaju. Ogromna je čast biti kapiten kluba kao što je Partizan. Takve stvari se retko dešavaju, jednostavno američki igrači nisu kapiteni u evropskim klubovima. Oduševio sam se tim potezom.”
“Jednom prilikom u trening kampu trener mi je prišao i saopštio tu vest, na šta sam odgovorio da sam spreman i da jedva čekam. Nikada ranije se nisam pronašao u situaciji da sam kapiten evropske ekipe. Pokušavam da rastem kao igrač i čovek, te da budem najbolji kapiten što je moguće.”
“Kako je na tebe uticalo kao osobu činjenica da si postao vođa ekipe koja važi za jednu od izuzetno poštovanu od strane cele Evrope” – zanimalo je Hinesa.
“Nije me to mnogo promenilo kao osobu. Jednostavno, ja nisam najglasniji lik u svlačionici, niti neko ko će urlikati i galamiti ili stalno i stalno nešto pričati. Pokušavam da budem vođa koji će ostale voditi svojim primerom. Rekao sam saigračima na početku sezone da im nisam otac i da im ne mogu ja govoriti šta da rade.”
“Želim da se ponašamo kao jedno, kao tim, koji će se u svakoj situaciji boriti zajedno. Govorio sam im da svaki od njih treba biti najbolja moguća verzija sebe, iako će tu biti uspona i padova. Ako svako u ekipi bude najbolja verzija sebe, onda ćemo biti baš, baš opasna ekipa.”
Potom je Kevin Panter govorio o Željku Obradoviću i stvarima koje posebno ceni kod najtrofejnijeg evropskog stručnjaka svih vremena:
“Na terenu je popriličnost strastven, ali ono što kod njega cenim jeste činjenica da mimo utakmica zaista živi život. Uvek je nasmijan, okružen je dobrim ljudima i uživa u svakom trenutku. Mnogi od nas, bilo da su treneri ili igrači u jednom trenutku svoje karijere zbog košarke zapostave sve druge stvari. Jedan težak poraz utiče na to kako se ponašamo i ophodimo prema porodici, prijateljima, kako spavamo, ali Željko zaista sve to hendluje na pravi način.”
Panter je iz New Yorka, a košarkaš crno-belih objasnio je šta tačno košarka predstavlja za ljude koji su iz “košarkaške Mecce”, kako mnogi nazivaju “Veliku jabuku”.
“Odrasli smo uz košarku. To je ogroman deo naših života. Na svakom uglu postoji košarkaško igralište, koliko god godina da imaš, ono što najčešće radim u slobodno vreme jeste ubacivanje lopte kroz obruč. Mnoge stvari koje su mi se desile u karijeri, od koledža, a zatim i kao profesionalca nisu ono što sam očekivao. Nisam znao da mogu doći do ovog nivoa. “
“Ako bih se vratio u period kada sam imao sedam, osam godina, to je za mene bilo samo igranje. Nisam mogao zamisliti da ću u Evroligi biti kapiten jednog od najpoznatijih srpskih klubova. Lagao bih ako kažem da to mogao predvideti. Uostalom, nisam nikada očekivao niti da ću biti u Evropi. Kroz naše odrastanje sve što znamo je NBA, NBA i samo NBA. Nemamo pojma šta se dešava ovde dok se ne pronađemo u evropskom klubu. Ja sam navijač Knicksa, to je sve što znam. I onda dođe neko i kaže mi ideš u Evropu. Čekaj, šta je to?”
Sve je počelo u Grčkoj gde je Panter nastupao sa rođenim bratom Hinesa, Tylerom, u ekipi Lavrio. Razvoj američkog beka kao igrača i čoveka prelaskom s “ove strane bare” pozitivno je uticao u svakom pogledu.
“Naučio sam kako se prilagođavati na terenu, ali i pored njega. Mislim da sam mnogo naučio i da me to dovelo na ovaj nivo gde sam sada. Ističem to jer sam se mnogo mučio u prilagođavanju Evropi, od načina života, kultuloroških razlika, pa do svega ostalog. Na terenu sam se mučio da se prilagodim evropskom stilu igre, gde sam pokušavao da u sve to ubacim svoj stil.”
“Kako je vreme odmicalo, uz različite saigrače i klubove, taj deo mi je postao mnogo lakši. To je najveća stvar koju mogu izdvojiti kao svoj kvalitet. Ponekad se moraš pretvoriti u igrača koji će šutirati iako više voliš igrati s loptom u rukama ili obrnuto. Kada to shvatiš i pronađeš svoju ulogu, nije važno da li se radi o NBA ligi, Evroligi ili bilo kojem drugom takmičenju. Jednostavno to je savet koji bih udelio svima.”
Za kraj emisije Hines je postavljao kratka pitanja na šta je Panter odgovarao, a pojedini odgovori iznenadiće i oduševiti ljubitelje kapitena Partizana:
Omiljena pesma za zagrevanje: “Snoopy Dinero – Letter to myself”
Šta jede Kevin Punter pre utakmice: Pasta
Ritual pre utakmice koji je voljan podeliti sa navijačima: “Kada završim zagrevanje sa ekipom i šutiranje ne dopuštam nikome od saigrača da dodirne moj dlan. Uvek se pozdravim sa stisnutom pesnicom, mnogi to ne primećuju.”
Kako provodi vreme u putu na gostovanjima: “Ne gledam nikakve serije, jednostavno volim Youtube. To je jedan zaista čudan svet, svašta pronađem.”
Najdraži trenutak u dosadašnjem delu evroligaške karijere: “Ne želim lagati, moj omiljeni trenutak je kada smo otišli na Final Four sa Milanom. Nikada nisam svedočio tako nečemu u životu. Ostvariti takvo dostignuće je zaista neverovatno. Svi u Evropi znaju koliko je teško doći u završnicu Evrolige.”
Originalni tekst 24sedam.rs
