Katarina Jonev od 2016. godine aktivno edukuje decu, mlade i roditelje o opasnostima na Internetu idruštvenim mrežama. 2017. godine je pokrenula sopstveni projekat pod nazivom Cyber Atis sa ciljempodizanja svesti kod dece i mladih o opasnostima na Internetu kao i širenju kulture ponašanja nadruštvenim mrežama. Do sada je održala oko 150 samostalnih predavanja u više od 15 gradova u Srbiji iautor je knjige ,,Bezbednost dece na internetu – vodič za roditelje’’.
Katarina, svakodnevno se može čuti rečenica “mi smo se igrali napolju, a deca su danas samo ispred kompijutera!”. Da li roditelji treba da znaju šta njihovo dete radi ispred laptopa?
-Često se dešava da me roditelji pitaju da li treba da špijuniraju svoje dete. Ne koristim baš terminšpijuniranje, već obazrivost! Preventiva je uvek nužna! Špijuniranje ili nadzor, zavisi šta kome lepše ilibolje zvuči ali decu ne treba pustiti same da se snalaze u sajber svetu. Roditelj bi trebao da bude taj kojiće sa detetom napraviti prve korake. Predatora je mnogo kao i zlonamernika a opreza nikad dosta.Sajber maltretiranje je ekvivalentno maltretiranju u stvarnom svetu i može imati podjednake posledice.To treba sprečiti i saseći u korenu! Dete treba usmeriti šta je dobro a šta je loše u sajber svetu – kao štodecu učimo da ne pričaju sa nepoznatima na ulici onda treba da ih naučimo i da ne pričaju sanepoznatima na društvenim mrežama. Džaba vi možete da ‘’spijunirate’’ i da ‘’uhodite’’ sopstveno detena Internetu, to je lako! Mnogo je teže ali i efikasnije da se izgraditi poverenje na relaciji roditelj – detei to treba da bude cilj kada je sajber bezbednost mladih u pitanju, da dete oseti sigurnost da može davam se obrati ne samo kada se nešto negativno desi već i pre.
Koliko roditelji mogu biti loš model?
– Roditelj svakako treba da bude uzor detu u životu, računajući i ponašanje na Internetu. Što se tičeobjavljivanja fotografija, sa jedne strane shvatam potrebu roditelja da pokažu svoje dete prijateljima sakojima nisu u fizičkom kontaktu ili rođacima, da podele njihove uspehe sa takmičenja, sporta, iz škole.To je po meni u redu ako znate ko su vam prijatelji na Facebooku, poznajete ih i znate da ne mogu i nežele da zloupotrebe fotografije. Sa druge strane ako imate ogroman broj nepoznatih ljudi na profilu,može doći do zloupotreba samih fotografija ali i dete možete dovesti potencijalno u opasnost javnosaopštavajući gde se sve dete kreće – gde trenira, gde ide u školu i slično. Sa druge strane, ako dete vidida mama i tata non stop koriste mobilni telefon, ono će pomisliti da je to normalno ponašanje i da je uredu non stop biti ispred monitora.
Šta je najveći problem kada govorimo o korišćenju društvenih mreža od strane dece?
– Opasnosti na društvenim mrežama je mnogo, od komunikacije sa nepoznatim ljudima,različitih oblika internet vršnjačkog nasilja, maltretiranja porukama neprikladnog sadržaja,preko vređanja po verskoj, rasnoj, nacionalnoj, seksualnoj osnovi, do uznemiravanja,postavljanja lažnih informacija, grupa na društvenim mrežama u kojima je cilj ismejavanje. Navelikom broju sajtova i društvenih mreža postavljaju se nasilni i neprikladni sadržaji. Svakako,jedan od najtežih oblika ugrožavanja bezbednosti dece su kriminalne aktivnosti, poput krađeidentiteta i informacija, zatim pedofilija, mogućnost kidnapovanja i ucena koje imaju posledicepo fizičko i mentalno zdravlje. U porastu je i broj video igrica koje imaju krajnji ciljsamopovređivanje dece i oduzimanje sopstvenog života. Sve je više širenja mržnje, nasilnogsadržaja, ismejavanja, ostavljanja pretećih komentara, propagiranje iskrivljenih i nemoralnihvrednosti na društvenim mrežama, a sve to targetira decu i mlade. Internet nasilje jedan odnajrasprostranjenijih oblika vršnjačkog nasilja, budući da živimo u digitalnoj eri, u kojoj se višekomunicira preko mobilnih telefona, tableta i računara, nego uživo – licem u lice. Veliki broj slučajeva svađa sa fizičkog je prešao na sajber teren. Sajber nasilju je teško stati na put. Ono je non stop prisutno,žrtva ne može da pobegne da se sakrije jer internet sadržaj cirkuliše kontinuirano i kada nismo online. Nažalost, svedoci smo da je u poslednje vreme sve više slučajeva vršnjačkog digitalnog nasilja.
Logično je postaviti pitanje šta nam se to dešava? Kako je moguće da su deca agresivna i toliko okrutna? Moramo da pokušamo kao društvo da pristupimo razumno problemu vršnjačkog nasilja koji je sve veći i sveviše uzima maha. Slučaj u Barajevu je samo jedan u nizu, takvih slučajeva
ima mnogo po celoj Srbiji a javnost reaguje kada užasavajući snimci dospeju na internet. Da li treba da čekamo da slični video snimci preplave Internet da bi reagovali? Na vršnjačko nasilje treba reagovati odmah, a pre svega treba raditi i sa decom i mladima paralelno i sa roditeljima na preventivi. Sa novim rizicima u sajber svetu, deca često nisu u mogućnosti da se suoče sama. Naglasak mora biti na edukaciji, kako dece tako paralelno i roditelja i društva u celini.
Održavaš tribine i radionice širom zemlje. Šta je ono što posetioci mogu da saznaju kada dođu na neku od njih?
-U proteklih godinu dana sam održala oko 150 predavanja u 15 gradova u Srbiji. Radionice su prilagođene učenicima pre svega osnovnih škola, od petog do osmog razreda, kao i srednjoškolcima. Paralelno držim i predavanja sa roditeljima jer su oni glavna karika kada je u pitanju edukacija o bezbednoj upotrebi interneta. Kroz interaktivna predavanja i primere koji su se zaista odigrali, pokušavam da im skrenem pažnju šta može da im se desi ako ne povedu računa o sebi na društvenim mrežama. Cilj je da im pomognem da postanu i ostanu bezbedni kao i da razviju zdrav sajber identitet ali i da znaju kako da reaguju u određenim situacijama i ukoliko dođe do problema, šta da urade kada naiđu na problem poput komunikacije sa profila ljudi koje ne poznaju, da li i šta da odgovore na ružne i uvredljive poruke koje im stižu i kome mogu da se obrate.
Na žalost, nisu svi roditelji podjednako upućeni ni sami da bi adekvatno mogli da usmere svoju decu kada su bezbednost i prisustnost u sajver svetu u pitanju. Upravo je izašla tvoja knjiga ,,Bezbednost dece na internetu – vodič za roditelje’’.
-Cilj knjige je promovisanje sigurne upotrebe interneta i društvenih mreža među decom i mladima kao i pružanje smernica roditeljima da lakše razumeju i ukažu da potencijalne opasnosti koje vrebaju iz virtuelnog prostora. Vodič za roditelje je podeljen u 6 poglavlja i pruža odgovore na najčešće nedoumice koje roditelji imaju kada je u pitanju virtuelni prostor. Roditelji treba da se upoznaju sa digitalnim rizicima, nasiljem na internetu, zavisnosti od video igrica, da znaju kome da se obrate za pomoć u slučaju da se nešto desi. Knjiga je dostupna za naručivanje na sajtu www.katarinajonev.comh a uskoro će krenuti i promocije u mnogim gradovima u Srbiji.
Svaki roditelj treba da svom detetu objasni da Internet nije bauk, već da ako se dobro i pravilno koristi može da donese veliki broj benefita detetu – razvijanje komunikacionih veština, učenje i usavršavanj stranih jezika,čitanje e-knjiga, razvoj IT pismenosti… Ali svaki roditelj mora da zna da ima veliki broj opasnosti koje vrebaju na Internetu a koje targetiraju upravo najmlađe. Najosnovnije pravilo na koje upućujem roditelje – proverite kako izgleda profil vaše dece. Izbrišite privatne informacije kao što su broj telefona, privatna mejl adresa, škola u koju dete ide, sportski objekat u kom trenira, kakve fotografije kači i naravno – ko su mu virtuelni prijatelji! Dete od recimo 10 godina ne bi uopšte trebalo da ima Facebook a kamoli nekoliko stotina virtuelnih prijatelja! Ako smo kao mali naučili da ne trebada pričamo sa nepoznatim ljudima na ulici – to isto pravilo moramo da naučimo decu da važi i u sajber prostoru – nema komunikacije sa nepoznatima! Za dodatne savete za roditelje tu je moj Instagram
profil – katarinajonev na kom vaši čitaoci koji su i roditelji mogu da nađu korisne savete.
Koji je savet na kraju za čitaoce sajta Volimpartizan koji su roditelji?
-Naučite dete da voli sport i da voli svoj klub. Da navija srcem. Znate šta me brine u poslednje vreme? Česti su snimci roditelja, čija su deca sportisti, koji najvulgarnijim jezikom vređaju i ismevaju tuđu decu tokom utakmica. Pa još sve to snimaju i kače na društvene mreže. U šoku sam! Da li to
ikome može da bude uopšte smešno?! Zamislite kako se dete koje trpi uvrede tokom utakmice oseća dok sluša psovke na svoj račun, pa još postoji snimak koji kruži Internetom. Na društvenim mrežama video snimci su lako dostupni, vidi ih veliki broj ljudi. I kada se isključi telefon ili kompijuter, taj snimak nastavlja da cirkuliše. Česti su nažalost slučajevi među mladim sportistima da postanu žrtve samo zato jer nastupaju za protivnički klub, bilo da je reč o Partizanu, Zvezdi, ili od klubova na
lokalnom nivou. Najveći ‘’greh’’ tog deteta je što pripada taboru drugog kluba. Anonimnost koju pružaju Internet i društvene mreže štite napasnike koji se osećaju zbog toga moćno a zapravo su kukavice. Maltretiranja u sajber svetu ekvivalentna su maltretiranju u fizičkom svetu. Mladi sportista
će isprva biti zbunjen jer se našao na meti posredstvom društvenih mreža, ali u slučaju nereagovanja roditelja, trenera, škole, stanje može da preraste u depresiju, asocijalnost, povučenost. Dete će čak pomisliti i da napusti klub i sport. Samo zamislite da je vaše dete u pitanju, kako biste vi reagovali?
Mnogo je mržnje i agresije u poslednje vreme u društvu i na globalnom nivou, a od toga moramo da sačuvamo našu decu i mlade generacije.
