Karlik Džons ulazi u treću sezonu u Partizanu: „Bio sam šokiran brojem promena“

Karlik Džons se vratio u Beograd i odmah stavio na sto ono što se poslednjih nedelja u Humskoj najviše osećalo, ali najmanje pričalo naglas — svlačionica koju je dve godine gradio više ne postoji. Organizator crno-belih ne krije da ga je obim letnjih promena iznenadio, ali odmah povlači i drugi potez: preuzima ulogu lidera pre nego što je i prvi zvanični trening odigran. To je važnije nego što deluje, jer Partizan Đoana Penjaroje ulazi u sezonu bez luksuza dugog upoznavanja.

Svlačionica koje više nema

Spisak igrača koji su otišli nije mali: Dvejn Vašington, Isak Bonga, Nik Kalates, Sterling Braun, Bruno Fernando, Aleksej Pokuševski, Mitar Bošnjaković. To nije rotacija koja se kozmetički doteruje, nego jezgro tima koje se raspalo. Džons to ne pokušava da uvije u frazu.

„Definitivno sam bio šokiran brojem promena. Igrači koji su otišli nisu mi bili samo saigrači, već braća sa kojom sam delio svlačionicu dve godine. Izgradili smo čvrsta prijateljstva i želim im sve najbolje, ali ovo je novo poglavlje i moramo brzo da se prilagodimo“, rekao je Džons.

Reč „brzo“ je ovde presudna. Evroliga ne čeka da se hemija razvija, a Partizan je već imao sezone u kojima je prvih dvadesetak kola potrošeno na traženje uloga. Ako Džons u startu preuzme svlačionicu, to je jedna faza manje koja se plaća porazima.

Tandem sa Tompsonom kao prvi jasan orijentir

Jedno od retkih mesta gde novi tim već ima izgrađeno uporište jeste bekovska linija. Itan Tompson i Džons su zajedno igrali u Čikagu, a njihov nekadašnji trener Henri Domerkant je za Mozzart Sport najavio da bi mogli postati jedan od najubojitijih bekovskih parova Evrolige. Takve najave obično bolje zvuče u julu nego u novembru, ali ovde bar postoji zajednička minutaža iz prošlosti — što je više nego što Partizan obično ima kada spaja dva beka.

„I ja očekujem isto. Itan i ja smo se već čuli, razgovarali i jedva čekamo da počnemo. Naravno, ne radi se samo o nama dvojici — imamo izuzetno sposobne bekove u rotaciji i najvažnije je da se svi zajedno dobro uklopimo“, kaže Džons, dodajući da je već poslao poruke saigračima sa kojima do sada nije delio parket.

Ovo je detalj koji vredi zapamtiti. Lider se ne postavlja saopštenjem kluba, nego malim gestovima pre prvog zajedničkog treninga. Ako je Džons zaista spreman da nosi tu ulogu, Penjaroja dobija nešto što mu je prošle sezone često nedostajalo — glas na terenu koji igrači sami priznaju.

Reprezentacija kao lična predsezona

Nastupi za Južni Sudan u kvalifikacijama poslužili su Džonsu kao razrada pred klupske obaveze. Priznaje da još pegla sitne greške, ali fizički deo ne dovodi u pitanje.

„Utakmice za reprezentaciju bile su moja mala predsezona. Još se zagrevam, bilo je nekih izgubljenih lopti i promašaja koje obično ne pravim, ali osećam se sjajno i u formi sam.“

Za Partizan to nije mala stvar. Igrač koji ulazi u pripreme sa utakmicama u nogama drugačije funkcioniše u prvim nedeljama uigravanja od onog koji kreće iz nule. A upravo te prve nedelje odrediće koliko će Penjaroja imati vremena za eksperiment, a koliko će morati da ide na sigurno.

Poruka navijačima bez velikih obećanja

Ono što se od Džonsa moglo očekivati — velika najava plej-ofa, obećanje trofeja, patetika o „gladi za pobedama“ — nije stiglo. Umesto toga, dobio se odmereniji ton.

„Molim navijače da budu uz nas. Želimo da vratimo onu prepoznatljivu kulturu pobeda — da ponovo punimo aerodrome posle gostovanja i slavimo velike uspehe. Ne bih želeo unapred da pričam o plej-ofu, ići ćemo korak po korak i graditi igru iz meča u meč.“

Ovakvu poruku je lakše potpisati u septembru nego odbraniti u februaru, ali barem nema pritiska koji se sam sebi postavlja pre nego što se odigra prva utakmica. Za tim koji je izgubio pola svlačionice, to je verovatno jedini pošten pristup.

Partizan ulazi u sezonu sa igračem koji već zna kuću, zna navijače i zna šta znači ne ispuniti očekivanja u Areni. Ako Džons zaista bude ono što obećava — lider koji spaja nova imena i drži ton u teškim minutima — onda ove promene ne moraju da budu problem. Ako ne bude, ovo leto će se pamtiti po spisku onih koji su otišli, a ne po planu onih koji su ostali