Dok se Dudova šuma još nije ohladila od poslednje utakmice finala Superlige, srce Grobara širom sveta kuca u ritmu – MVP, MVP! Ime koje je ispisano zlatnim slovima u sezoni 2024/25 je Dvejn Vašington. Amerikanac sa dušom crno-belog Beograda.
Partizan je sezonu završio kako dolikuje – duplom krunom! Prvo ABA liga, sada i domaće prvenstvo. Po prvi put od 2013. godine, pehari ponovo sjaje u trofejnoj sali u Humskoj. Ali više od titula – dobili smo priču. Pravu. Partizansku. I to kakvu.
Jer, kada ti sedam stranaca ne može igrati, kada nema kapitena, kada nema Željka Obradovića, kada ti deca iz juniorskog pogona postanu senatori – i kada u toj priči ustaneš, podigneš glavu i osvojiš sve – to se zove Partizan.
U toj priči, jedna zvezda je sijala jače od svih – Dvejn Vašington. Na četiri utakmice Superlige ubacio je 129 poena – 32,2 poena u proseku! U velikom finalu u Subotici – 41 poen, osam skokova, četiri asistencije, bez daha, bez rezerve, sa dušom. MVP? Naravno.
Sa tribina „MVP!“ – a on, na 39 sekundi do kraja, pogađa oba slobodna bacanja i postavlja tačku. I to kakvu. Scena za večnost. I za oca Dvejna Vašingtona seniora, bivšeg NBA igrača, koji je sve to gledao sa suzom u oku.
„Znate šta, uradio je ono što je bilo potrebno timu da pobedi. Imao je veću ulogu, bio je spreman, dao sve od sebe i pomogao da vodimo ekipu ka pobedi“, rekao je Vašington senior za Meridian Sport, dok mu se u očima videlo – ovo je više od košarke.
A kako i ne bi. Bio je uz njega celu sezonu. Ne samo kao otac, već kao mentor, trener, korektor, i prijatelj. U svakoj utakmici, u svakoj šetnji Beogradom, u svakom razgovoru s navijačima. Znao je koliko je teško igrati prvu sezonu van Amerike. Znao je kakav je to pritisak. A njegov sin ga je izdržao – i zablistao.
„Prihvatao je savete sjajno. Slušao je. Nisam mu samo otac, treniram ga, savetujem, govorim mu istinu. Uvek je bio radnik, i govorio sam mu – moraš da radiš, čak i kada ne igraš. Moraš da budeš spreman za trenutak, jer mnogo puta ljudi ne budu spremni. Taj trenutak im se oduzme, a oni nisu radili i kada im se ponovo ukaže prilika – ne iskoriste je, jer su mentalno negde drugde. To sam mu stalno ponavljao – moraš da ostaneš spreman. Kada si spreman – samo te ubace i igraš. I tada daš sve od sebe”, rekao je Dvejn stariji.
Tu životnu filozofiju sin je prihvatio kao svoju. I upravo zbog toga je, u najvažnijem trenutku, postao ono što sanjaju hiljade – šampion.
„Bilo je sjajno. Imaju najbolje navijače na svetu. Kao što sam rekao, fokusirali smo se na ono što možemo da kontrolišemo – da uvek damo maksimum i da iskoristimo priliku kada se ukaže. Dao je sve od sebe. Hteo je da završi seriju. Bio je iscrpljen, i fizički i mentalno”, dodao je senior.
I zaista – nakon meča, Dvejn je jedva stajao. Iznemogao, ali ponosan. U Beogradu, u crno-belom, sa peharom i titulom MVP-a – nije san, već stvarnost.
Već smo videli njegove bljeskove tokom sezone – 27 poena Fenerbahčeu, 28 u ABA ligi – ali nikada kao sada, kada je trebalo, kada je Partizan bio ranjen, kada je vikao – ‘ajde ti! I on je ustao. Heroj.
A da li može i više?
„To zavisi od potreba tima i od uloge koju bude imao. Verujem da će tim biti veoma jak, kada svi budu tu. Tako da neće svaka utakmica izgledati ovako, ali imati sposobnost da u nekoj utakmici zablista, a u drugoj igra više timski – to je važno. U Evroligi nema mnogo timova gde jedan igrač može da postiže poene kako hoće. Ekipe su dobre, oduzimaju ti loptu, ne daju ti da igraš svoju igru. Zato moraš da igraš timski, na pravi način. Ako te udvoje – da dodaš loptu. Ako ti daju priliku jedan na jedan – da iskoristiš. A on ima tu sposobnost“, objasnio je Dvejnov otac.
Od prve rečenice, bilo je jasno – ovo je čovek koji zna kako se postaje šampion. I kako se šampioni prave.
U godini kada Partizan slavi 80 godina postojanja – dobili smo MVP-a sa karakterom. I sina jednog šampiona koji je naučio kako se – postaje šampion.
BUDI SVAKI DAN UZ VAŠ VOLIMPARTIZAN.
Piše: Volimpartizan.rs 🖤
