Napadač Partizana Leandre Tavamba bio je gost redakcije “Blica” i tom prilikom je pričao o željama na žrebu i posebnoj vezi sa navijačima, o životu u Beogradu, čuvenim šeširima, dometima u Ligi Evrope…
Leandre Tavamba preko noći je izrastao u lidera Partizana. Od momka kome je potrebno 100 šansi da bi se upisao u strelce, postao je gol-mašina, majstor koji stvara šanse i saigračima i koji dominira na terenu. Ove sezone već je 14 puta zatresao mrežu, a upisao je i osam asistencija. Dovoljno da Partizanu donese evropsko proleće posle 13 godina.
Vidno raspoložen, sa osmehom, i to u društvu supruge Melodi, ušetao je u našu redakciju i otkrio nam koliko mu zapravo znači pobeda na Jang bojsom.
– Veoma sam srećan, radili smo na ovome nekoliko meseci i konačno osećamo olakšanje. Nije to samo do Jang bojsa, bili smo pravi kroz celu Ligu Evrope. A nije bilo lako, sećam se ja dobro i kad su navijači bili nezadovoljni. Mislim da smo se sada iskupili za sve. Veliki je ovo uspeh, istorijski momenat. To smo shvatili tek kada se završio meč i kada smo videli koliko su svi srećni – kaže Tavamba za Blicsport.
Ovoga puta gol je imao posebnu posvetu?
– Da, ovaj je samo za moju suprugu. Iz nje crpim mnogo energije, mislim i da mi donosi sreću. I brat je bio na stadionu, oduševili su me što su doneli zastavu Kameruna. Posle smo imali i malu porodičnu proslavu, sjajno je bilo.
Sada već možete da maštate i o rivalu u nokaut fazi. Imate li želju, možda Milan?
– Ne, ne, ne… Igrati protiv Milana bilo bi stvarno lepo, to je stvarno spektakl za navijače, ali ako mogu da biram, onda je to neki slabiji tim. Verujte da ne želimo ovde da stanemo. Kada dođete do nokaut faze, uvek hoćete još. Bar do osmine finala. A za Milan i timove iz lige petice ima vremena, ne bih ja žurio tako (smeh).
Čeka vas i gostovanje u Kijevu i borba za prvo mesto?
– Na tome hvala Skenderbegu, otvorili su nam šansu da s čela tabele idemo dalje. U ovakvom takmičenju završiti na prvom mestu bilo bi stvarno nešto posebno. Velika je to motivacija za dalje. Videli smo u Beogradu da možemo da igramo sa Dinamom, sigurno im nećemo prepustiti tron bez ispaljenog metka.
Igrate sjajno, je li ovo vaša najbolja sezona u karijeri?
– Nikada u decembru nisam mogao da se pohvalim ovakvim brojkama, tako da je moj odgovor da. Ali znam da mogu još bolje. Trenutno sam pun samopouzdanja i znam da imam mnogo toga da ponudim i Partizanu.
Navijači se nadaju i u drugom delu sezone, a ponude se nižu?
– Neka budu spokojni. Imam ugovor do 2019. godine i trenutno ne žurim nikuda. Lepo mi je ovde, a o drugima ću razmišljati kada za to dođe vreme. Zaista je tako. Bitnije mi je da pobedimo sve do zimske pauze, nego da mislim o transferu.
San vam je, pretpostavljamo, Premijer liga?
– Naravno, i stvarno mislim da mogu da ga ostvarim. Potrebno je samo da veruješ. Evo vam primera – ko je verovao u nas prošle sezone kada nam je titula izmicala? Niko osim nas u klubu. I stigli smo Crvenu zvezdu, osvojili titulu, izborili se potom i za grupnu fazu Lige Evrope, sad i za proleće u Evropi… Sve može ako veruješ u sebe. Nastaviću da radim ovako i da sanjam svoj san. Stvarno mislim da mogu da zaigram u Premijer ligi.
Gde se bolje osećate, kada igrate iza napadača ili kada ste najistureniji?
– Nije mi bitno, igraću i štopera ako treba. Polivalentan sam igrač i ništa mi nije teško. Malo ljudi zna da sam igrao i štopera u mladoj reprezentaciji Kameruna, pa sam posle prešao i na mesto defanzivnog veziste. I nije mi bilo teško. Gde me Đukić stavi, nema problema.
Deluje kao da vas je upravo Đukić preporodio?
– Svakako, on je jedan od glavnih razloga za moju dobru igru. Jako sam počastvovan što imam priliku da radim s njim. On je neko ko razume, ko nam prenosi sopstvena iskustva, a ima ih mnogo jer je imao bogatu karijeru. Rezultati uostalom sve govore. Pogledajte moje brojke iz prošle sezone i u poslednja četiri meseca. I sve će vam biti jasno.
Te brojke mogle bi da vam donesu i poziv u nacionalni tim.
– Uh, nadam se… I dalje čekam, valjda će stići… Ali moraću još da se strpim jer u narednih nekoliko meseci nema reprezentativnih akcija. Partizan mi je otvorio vrata u Kamerunu i ja to znam da cenim.
“Grobari” su vam spevali pesmu “Tavamba, Tavamba”. Kako se osećate zbog toga?
– Presrećan sam zbog toga, to mi uvek daje dodatnu motivaciju da dam sve od sebe na svakom meču. Tada znam da su srećni mojim partijama na terenu. Presrećan sam zbog svega što sam doživeo u Beogradu, a znam da ta pesma u originalu zvuči “Marina, Marina, Marina” – zapevao je Tavamba u našoj redakciji.
„Grobare“ ste, između ostalog, oduševili stajlingom, šarenim odelima, šeširima. Otkud takav stil?
– Ljudi generalizuju stvari, misle da fudbaleri nisu ozbiljni ljudi, da nemaju stila, a ja se trudim da im svojim oblačenjem i ponašanjem pošaljem poruku da nije baš tako. Što se tiče mojih šešira, njih nosim zbog familije. Pošto sam daleko od domovine, odlučio sam da svaki od njih posvetim po jednom članu porodice i da im bar tako budem bliži. Sviđa mi se to, uživam dok nosim šešir. I imam ih mnogo, ne znam ni sam koliko (smeh).
Imate li poruku za navijače? Imate poseban odnos s njima…
– Ta naša veza se napravila sama od sebe. Ono što rade za mene je neverovatno, nigde to nisam osetio. Još kada sam na onom derbiju čuo da su mi spevali pesmicu, znao sam da je to – to. Evo i u koreografiji protiv Jang bojsa sam video svoj lik među legendama kluba. Bilo je u fazonu „uaaau, jesam li to stvarno ja“. Među velikanima, a relativno sam kratko ovde. Hvala im na svemu, tek ću ih usrećiti – zaključio je Tavamba.
Šta biste im rekli na srpskom jeziku?
– Veoma sam srećan u Partizanu. Svi smo kao jedan, dajemo sve klub i želimo da pobedimo sve do kraja – rekao je Kamerunac.
Beograd je grad stvoren za mene
Prija li vam Beograd, sada ste već upoznali grad?
– Divno mesto, sa neverovatno ljubaznim ljudima. Stvarno to mislim. Imam podršku svih, i saigrača, i navijača, i prijatelja. A sva ta pozitivna atmosfera i dovodi do toga da budem pravi na terenu. Učim i jezik, samo da je manje hladno…
Muzika, hrana, šta na vas ostavlja najjači utisak?
– Hm, možda muzika. Prija mi zaista. I ne samo srpska, balkanska generalno… Mogu uz nju i da se opustim i da se proveselim, a to mi treba. Omiljeni pevač? Ne bih nikog izvajao, možda Severinu (smeh). A i hrana vam je sjajna. Ne znam imena mnogo toga što mi je na meniju, ali volim sve.