Aleksa Avramović, bek Partizana i reprezentacije Srbije, između dva Božića doživeo najveće uspehe u karijeri
Manila, 8. septembar.
Sve se dešava nekoliko minuta posle polufinala Svetskog prvenstva. Aleksa Avramović prolazi kroz miks zonu. I – na svakom koraku zastaje. Bukvalno i bez preterivanja.
Jer – svi su želeli da čuju šta ima kaže momak koji je nekoliko minuta pre toga na terenu MOA arene održao malu defanzivnu kliniku. Kako je to potpuno izludeo jednog od najboljih napadača NBA lige. Pa time i sveta. Šei Gildžius Aleksander, as Oklahoma Sitija, plejmejker selekcije Kanade, to svakako jeste… Svi su želeli da znaju kako je energijom koju je emitovao „zarazio“ ceo tim Srbije, bio jedan od ključih igrača na putu do finala.
Išao je tako kroz miks zonu, odgovarao… I baš kada je mislio da je završio i bio spreman da ode, jedno pitanje vratilo ga je korak unazad.
– Da li ste svesni da će sada svi da pišu o Vama? Da li ste spremni da to iznesete – pitao je izvesni Vladimir iz Rusije.
Avramović je zastao, pa sa širokim osmehom „momka iz komšiluka“ uzvratio…
– Ja sam samo obični momak. Samo sa malo viška energije – rekao je i otrčao u svlačionicu.
Beograd, 5. januar.
Nažalost, ovu priču ne pišemo posle još jedne „defanzivne klinike“ Avramovića. Što je moglo da bude, jer je dan ranije igran večiti derbi. Ali, ovaj je prošao bez njega. Već neko vreme je van terena. Zbog povrede noge. Ipak…
Da li je i dalje isti taj „obični momak sa malo viška energije“, pitamo.
Osmeh koji je prethodio odgovoru bio je jasan znak. Jeste!
– Ništa se tu nije promenilo. Ostao sam isti. Ništa me nije pomutilo u smislu tog uspeha koji smo ostvarili. Sve je isto, svima prilazim sa istim poštovanjem…
Još jednom…
– Sve je isto.
Možda ipak nije sve.
– Možda samo malo veću obavezu imaš vezano za te nekošarkaške stvari. Trudim se da i tome odgovorim najviše što mogu. Naše obaveze su velike, nekad jednostavno nema vremena, nije relano i moram da kažem ne. Ali, ako će na bilo kakav način moja pomoć biti dobrodošla, uradiću sve što mogu.
Tako ga je, recimo, ovaj poziv iz Sportskog žurnala zatekao dok je išao u Pirot, gde je bio gost selektora Svetislava Pešića.
– Biće „Božićni dani” u Pirotu, gde ćemo selektor i ja da obradujemo mališane – objasnio je.
Sve, naravno, u dogovoru sa trenerom Obradovićem. I sve sa – osmehom na licu. A sa osmehom se seća i godine za nama. Onako, od Božića do Božića.
– Bila je fenomanalna. Mnogo lepih stvari, iskustava, dešavanja. Biće lepo prepričavati deci i potomcima ovaj period. Bilo je uživanje osetiti tu slast pobede i uspeha, ali još više osetiti kako te narod dočeka sa osmehom i pozitivnom energijom. To znači da si uradio nešto dobro.
A posebno…
– Kada vidiš svu tu decu na košarkaškim terenima. I ja sam tako počinjao.
On je gledao u neke druge reprezentativce, sada klinci gledaju u njega.
– Ako na neki pozitivan način mogu da budem uzor deci, biću mnogo sam srećan. To je lep početak.
Zaista jeste. Ali, ako bi išao dalje… Šta je najjače sećanje?
– Jedinstvo, to osećanje koje nas je zbližilo posle svega šta se dešavalo sa Borišom. Disali smo kao jedan. I zaista je tako bilo. Fenomenalno iskustvo. Neponovljivo.
I još…
– Pobeda protiv Kanade, pa prethodno Litvanije, Dominikanske Republike. Izlazak na pobedničko postolje.
Negde između svega toga bilo je i suza. Radosnica. A suza je zaigrala u oku i u Beogradu. Na tom čuvenom „balkonu šampiona“.
– Najlepši mogući osećaj! To i onaj doček koji sam imao u Čačku. Nešto najlepše što sportista može da doživi. Ikada.
Pre svega toga i u Partizanu je doživeo mnogo lepih trenutaka. Postao šampion ABA lige. Jednu utakmicu je izdvojio.
– Ona u kojoj nisam imao nikakv učinak, u kojoj smo igrao pet sekundi jer sam se vraćao iz povrede. Peta utakmica finala! Ta veličanstvena pobeda i proslava. Partizan je na to čekao deset godina.
Kad pričamo o godini za nama, ne može da se ne pomene ta plej-of serija sa Realom. Propuštena šansa. Avramović na to gleda drugačije…
– Sveje to deo igre. Real je preiskusna, prenamazana ekipa. Da se izrazim žargonski, lako mogu da te „odrade“ za pobedu. Mnogo je tu šampona, velikih igrača. To Ljulj, Fernandez, Rodrigez zaista jestu. Kao i Tavares, Hezonja, Musa, pa Kozer koga nema nigde cele sezone, a onda ti spakuje 15 poena i pošaljete kući. Pa Hanga, strašan igrač…
I protiv takvog tima Partizan je imao veliku šansu, dve meč lopte pred svojim navijačima. Nije vredelo
– Te prve dve utakmice serije u Madridu… To je bila najlepša košarka Partizana za ove dve i po godine kolko sam ja tu. Ništa im nismo dozvolili, nadigrali smo taktički u svakom smislu.
Oteo mu uzdah…
– Sve to te tuče.
I onda…
– Onda… Bezveze. Čak smo i u majstorici imali šanse. Ali, preiskusni su. Ostali su bez Jabuselea i Deka, ali su uspeli da ih nadomeste sa dvojicom drugih igrača. Recimo, Musa je dao 22 poena petoj utkamici. A mi smo ostali bez Pantera i Lesora koji su suspendovani, Dante se povredio, onda sam se i ja u trećoj utamici povredio. Bez četvorice igrača, a moraš da igraš. I – ćao.
Prošla sezona je bila na mnogo načina istorijska za Partizan, da li može da se ponovi, da li ova koja je na polovini može da bude čak i uspešnija, pitamo.
– Uvek može da bude bolje… Tačno je da nismo u povoljnoj situaciji u ABA ligi, znamo koliko će biti teško, da mora da se dobije derbi. Biće to velika borba do kraja, ako obe ekipe stignu u finale ABA lige.
Evroliga?
– U dobroj smo poziciji, bolje nego što je bilo u ovom trenutku prošle sezone. A bićemo još bolji.
Jer…
– Uvek može bolje – poručio je Aleksa Avramović.
UVEK SAMO POZITIVNE MISLI
Šampion je ABA lige sa Partizanom, vicešampion sveta sa Srbijom. Srećan je. I to osećanje ne mogu da promene ni povrede sa kojima se suočavao u prethodnoj godini. Lom ruke, lom nosa, pa poslednja povreda – srećom nije lom – noge… Negde između svega toga i „regularne“ distrozije skočnog zgloba.
Svejedno… Duh je ostao vedar. Nije se slomio.
– Uvek samo pozitivne misli. Evo, recimo baš malo pre sam snimio nogu i sve je mnogo bolje, veoma brzo ću moći da se vratim na teren. To su sjajne vesti. Znam koliko je moglo biti gore, koliko je prva prognoza bila katastrofalna – rekao je…
Uostalom…
– Sve je to deo igre. Uvek će biti tako.
RUKA RUCI
Zahvaljujući tom „višku energije“ sa početka glavne priče, bio je jedan od igrača preokreta u prvom evroligaškom derbiju ove sezone. Kada je sjajnom partijom u poslednjem periodu, vratio Valjak sa ivice ambisa, pogurao ka pobedi.
Ovaj poslednji je ispratio u civilu, kraj klupe sa rezervne igrače. Kao takav, kratko je rekao…
– Nemam ja realan dojam… Nije isto kada si na terenu i kada gledaš sa strane. Zek, Trifa i ja smo bili tu, kao deo tima, ali zapravo samo gledaoci. Kada znate da ne možete da doprinesete svojom igrom ili energijom, onda nije realno ni da se priča o tome. Zvezda je ušla sa više energije i zaslužno pobedila. Bili su bolji i to je to. Ruka ruci – rekao je Avramović.
Originalni članak: Sportski žurnal.rs
