Kad odbrana više liči na otvorenu rampu nego na bedem, onda ni inspiracija Bibarsa Natha ne može da zakloni sve crne rupe u igri Partizana. Taman kad se činilo da Srđan Blagojević pakuje defanzivnu sigurnost, Parni valjak je u drugom kolu plej-ofa Mozzart Bet Superlige prikazao izdanje koje vraća u prošlosezonske more – 2:2 protiv OFK Beograda.
Ali da ne bude gore, pobrinuo se – Aleksandar Jovanović. Golman crno-belih imao je opet svoje veče, iako će u statistici pisati da je primio dva gola i da je mogao bolje da interveniše kod prvog. Skidao je sve i svuda – od situacija jedan na jedan, preko slobodnjaka i šuteva iz daljine. Neki bi rekli da je igrao najbolju utakmicu, mi kažemo – još jednu u nizu. Da nije bilo njega u drugom poluvremenu, Romantičari bi slavili, i to ubedljivo.
Crveni karton Nikoli Simiću u 36. minutu dodatno je zakomplikovao sliku. Mlada nada Partizana, koja je do sada solidno krčila put kroz prvi tim, večeras je zakoračila unazad. Niti je Mujakić bio sigurniji partner. Svaka lopta iza leđa bila je kao rana prolazna nota za protivnika.
Napad? Solidno, ali nedovoljno. Dva gola Natha, jedan iz igre, jedan sa bele tačke, delovala su kao dovoljna zaliha u prvom poluvremenu. Međutim, Jovan Milošević je propustio dve zrele šanse, Kovač još jednu kolosalnu, a kada prokockate toliko prilika i primite golove pred sam kraj poluvremena – mora da boli.
Stojilković je još jednom pokazao da ima Partizan “u malom prstu”, jer je i u Zaječaru bio koban po crno-bele. I večeras je bio dvostruki strelac, uz previše prostora koje su mu ostavili domaći defanzivci.
OFK Beograd je pokazao karakter, Partizan – letargiju. Pokušao je Blagojević da interveniše, uvodeći Šćekića umesto slabog Jurčevića, ali ni povlačenje u formaciju sa trojicom pozadi nije dalo rezultata. Sve do kraja, Partizan je uglavnom gledao kako protivnik stvara šanse.
Rezultat? 2:2. Zasluženo za Romantičare. Za Partizan – opomena da se ni revijalni finiš sezone ne sme igrati bez glave i bez srca.
VOLIMPARTIZAN.RS
