Jovanović i Radić biraju Španiju umesto srpskih liga — ali računica nije jednostavna

Piše: Volimpartizan.rs

Tri mlada igrača Partizana, tri različita slučaja, jedna zajednička nit: odbijanje da igraju tamo gde ih je klub uputio. Dušan Makević i Mihailo Radić odbili su nastup za Teleoptik u Prvoj ligi, a Dušan Jovanović je samoinicijativno prekinuo pozajmicu u Mačvi i vratio se iz Šapca bez najave. Prema navodima Telegrafa, rešenje je pronađeno za dvojicu od njih — Jovanović bi trebalo da ide u Alaves B, Radić u Almeriju B. Oba transfera još nisu zvanično potvrđena, ali prema istom izvoru, ide se u tom pravcu.

Na površini, ovo izgleda kao dobar ishod za sve strane. Ispod površine, situacija je komplikovanija.

Španija kao destinacija, ali ne kao automatski napredak

Alaves B igra u četvrtom rangu španskog fudbala. Almerija B igra u petom. Da su ostali u Srbiji, Jovanović bi bio okružen superligašima u Mačvi, Radić prvoligašima u Teleoptiku. Matematika rangova ide u korist srpskih liga — bar kada je reč o nivou seniorskog takmičenja u neposrednoj okolini.

Argument za Španiju nije rang, nego sistem. Španski fudbal nudi drugu vrstu organizacije, drugu fizičku kulturu i drugu svakodnevnicu — faktore koji mogu da ubrzaju razvoj igrača koji je mentalno spreman za tu vrstu iskustva. Pitanje je da li su Jovanović i Radić u toj fazi, ili je odlazak u Španiju pre svega kompromis koji odgovara svima jer rešava trenutnu napetost.

Slučaj Jovanovića: asistencija, pa odlazak

Dušan Jovanović je sin nekadašnjeg reprezentativca Milana Jovanovića. Pre dve godine je omladinsku školu Vojvodine zamenio Zvezdinom, a pre godinu dana stigao je u Partizan — što je po sebi priča vredna pažnje, ali ovde nije centralna.

U poslednjem kolu prošle sezone debitovao je za prvi tim crno-belih: sedam minuta protiv Radnika, pobeda 5:0, asistencija upisana. Debi koji na papiru zvuči obećavajuće. A onda, umesto da to bude odskočna daska, usledio je povratak iz Šapca bez objave i odbijanje da nastavi u Mačvi.

Teško je ne primetiti obrazac koji se u srpskom fudbalu ponavlja: mlad igrač upiše nekoliko dobrih minuta u prvom timu, proceni da je spreman za više nego što okolnosti nude, i krene da traži prečice. Ponekad ta procena bude tačna. Češće nije.

Šta ovo govori o Partizanovom sistemu pozajmica

Partizan ima Teleoptik kao satelitski klub upravo zato da bi mladi igrači sticali iskustvo u kontrolisanim uslovima, pod pratnjom stručnog štaba koji ih poznaje. Kada igrač odbije da igra za Teleoptik u Prvoj ligi — dakle na solidnom nivou takmičenja — to je signal da nešto u komunikaciji ili u proceni sopstvenih mogućnosti nije na mestu.

Nije problem što mladi igrači imaju ambicije. Problem nastaje kada ambicija ispred sebe gura realnost i kada klub mora da improvizuje rešenje umesto da realizuje plan.

Španija može da bude dobra škola. Može i da bude godina van vidokruga, u okruženju gde niko ne prati napredak dovoljno blizu. Sve zavisi od toga koliko su Jovanović i Radić zaista spremni — i koliko će ta pozajmica biti praćena, a ne samo rešena.

Partizan je ove situacije rešio operativno. Da li je to rešilo i suštinski problem u odnosu između kluba i mladih igrača koji ne prihvataju zadatu putanju — to je pitanje koje ostaje otvoreno duže od jednog prelaznog roka.

ŽIVIMO CRNO-BELO, SVAKI DAN.

Piše: Volimpartizan.rs 

DONIRAJ I PODRŽI RAD PORTALA
Ukoliko želiš da podržiš nezavisni rad portala Volimpartizan.rs, možeš to učiniti donacijom. Svaka podrška znači. Hvala ti što si uz nas.
http://paypal.me/volimpartizan

Dinarski račun kod Yettel banke: 115-0381638123518-11