Bivši fudbaler i trener Partizana, Slaviša Jokanović, uskoro će obeležiti pune dve godine bez angažmana, ali jasno poručuje – fudbal još nije rekao sve što ima, a ni on sam. Iako se spekulisalo o mogućem kraju karijere, Grobar iz Novog Sada jasno stavlja do znanja: previše je mlad za penziju.
„Trenutno treniram igrače individualno. Putujem, gledam utakmice. Nadam se da ću na leto dobiti priliku da ponovo nekoga treniram. Previše sam mlad da bih razmišljao o penziji“, rekao je Jokanović za ruski Sovsport.
Gde god da bio – njegov početak je uvek bio Partizan
Podsećamo – upravo je u Humskoj, decembra 2007. godine, Jokanović započeo svoju trenersku karijeru. Osvojio je dve duple krune, vratio onaj stari borbeni duh, znao kako se vodi tim sa autoritetom, ali i emocijom. Sa crno-belim u srcu krenuo je u svet. Tajland, Izrael, Engleska, Španija, Katar, Rusija – ali Partizan nikada nije izašao iz njega.
U vremenu kada se često zaboravlja koren, Jokanović ostaje simbol ne samo trenerske stručnosti, već i integriteta. Dok su drugi palili mostove, on je sa svakim rastankom ostavljao po koji trag poštovanja, pa tako i iz moskovskog Dinama.
Da li je vreme da se krug zatvori?
Nema ni govora o penziji. Sam kaže – putuje, posmatra, uči. A mi – gledamo prema Humskoj i pitamo se: da li bi baš sada bio pravi trenutak da se jedna crno-bela priča nastavi tamo gde je sve i počelo?
Nije Jokan samo trener. On je Grobar. Zna kako se diše kada je teško. Zna kako se pobeđuje kad deluje nemoguće. Ima ime, ima autoritet i ono najvažnije – ima Partizan u sebi.
Možda je baš on taj koji bi mogao da usmeri ovu generaciju, da sa klupe prenese ono što mi s tribina urlamo – borba, čast, Partizan!
Jer kad neko jednom obuče crno-belo… to nikad ne skida.
VOLIMPARTIZAN.RS
