Na naše veliko zadovoljstvo, imali smo čast da neobavezno ćaskamo sa “podmlatkom” sportske porodice Luković. Naši sagovornici su bili Branka i Uroš, koje ćemo u predstojećoj sezoni gledati u crno-belom dresu.
Da li Vam je poznat ovaj košarkaš u belom dresu na slici?
Branka: Naš otac, uvek tu da nas podrži ali i kritikuje 😀 .
Uroš: Nekadašnji košarkaš, trener, skaut i ponosan otac troje dece.
Kažu da ovaj Ljubisav Luković dan danas igra basket. Ima troje dece, igra protiv njih, redovno im lupa rampe i ne mogu da ga pobede?
Branka: Istina je da je tata i dan danas aktivan, igra basket često, ali sa svojim prijateljima, slobodno vreme iskoristimo da se malo družimo, nama je u porodici dosta košarke, igramo 6 utakmica nedeljno.
Uroš: Nisam baš siguran da meni može da lupa rampe, ipak sam ja prvi bloker ABA lige, mada ipak on uvek igra na iskustvo.
Malo dvoje Lukovića u KKP. Kad stiže Marko?
Branka: Lepo bi bilo da svi budemo u istom klubu. Možda sledeće sezone, Marko je za sada u Sloveniji.
Uroš: NIje malo, u većini smo. Marko je za sad u Krki, mada to se nikad ne zna.
Ko je pojeo sve ove slatkiše sa slike pre utakmice?
Da li je to poruka za decu koja počinju da treniraju košarku? Jedite što više slatkiša, to nije korisno, al’ će vam biti lepo?
Branka: Poruka za decu je: Radite u životu ono što vam prija, ako je to čokolada pre utakmice, onda je slobodno pojedite, ne razmišljam previše da li valja ili ne valja, uvek radim ono što mi prija i posle čega se osećam dobro 🙂
Uroš: Mi sve delimo pošteno, bratski. 🙂
Čuli smo da Ljubisav priča po gradu da je Marko mnogo bolji igrač od Uroša i Branke? Šta mislite vas dvoje, je li to istina?
Branka: Mislim da to nije istina, svo troje imamo različite stilove igre, pa nije baš jednostavno reći ko je najbolji.
Uroš: Nema šanse, otac nas nikad ne razdvaja. Za njega smo isti, ali i ako je istina, nama je drago, Marko je naš brat i mi smo ponosni na njega.
Sad ozbiljno pitanje. Recite nešto i o mami. I ona je bila košarkašica, ako ne grešimo?
Branka: Mi smo jedna kompletna košarkaška porodica, majka se takođe bavila košarkom, igrala je u Voždovcu gde sam i ja igrala jedno vreme.
Uroš: Jeste, majka je igrala košarku, ona je stub naše porodice, ona se uvek trudi da nas drži na okupu.
Poruka za Grobare?
Branka: Ja se nadam da ćemo ove godine imati još veću podršku navijača, pozivam ih da dođu u što većem broju i budu naš šesti igrač na terenu 😉
Uroš: Sezona počinje, nakon 2 gostovanja prvu utakmicu kod kuće igramo 7.10. protiv Cibone. Vidimo se u Pioniru!
Vidimo se u Pioniru, naravno, kao i u halama gde budu igrale crno-bele dame!!! Veliko hvala sestri i bratu Luković što su učestvovali u našoj “unakrsnoj paljbi” 😉
