Janković: Zahvalan sam što igram u ovakvom Partizanu

Nikola Janković stigao je u Partizan iz španskog Estudijantesa na samom kraju 2018. godine i odmah posle potpuno maleroznog debija, u meču protiv Mornara, počeo da pokazuje zbog čega je doveden usred sezone, kada se pojačanja angažuju ili da popune “rupe” proistekle iz povreda, ili da donesu kvalitete koji, prema viđenju trenera, manjkaju postojećem igračkom kadru.

Pobedi nad Budućnošću (76:67) doprineo je sa 12 poena, bez promašaja iz igre i uz nekoliko spektakularnih akcija “jedan na jedan”.

Uz to je šutirao slobodna bacanja 4/6, ili 67 odsto, što mu je najveći stepen realizacije na dosadašnjih 11 nastupa u crno-belom dresu.

Pamti se njegova “golgota” u duelu sa Monakom u Beogradu, kada je Partizan izgubio, a on šutirao bacanja 0/5. Prosto je šteta kada tako loš učinak u jednom od osnovnih košarkaških elemenata natera velikog borca i poštenog sportistu, kakav Janković jeste, da obori glavu…

Partizanova publika to zna i zato je u nedelju njegove pogotke sa linije “penala” pozdravila sa posebnim žarom.

“Svakog dana radim na tome. Protiv Budućnosti se poklopilo da sam šutirao dobro i nadam se da ću u nastavku sezone biti bar na istom nivou, ako ne i bolji”, rekao je novinarima Nikola Janković, dodavši da se tokom čitavog derbija osećao komforno na terenu i da ga je “nosila” atmosfera sa tribina.

Za slobodna bacanja kaže da su problem koji ima samo na utakmicama.

“Na treningu stvarno šutiram vrhunski, a kad dođe utakmica imam blokadu, koju težim da probijem. Trenutno je to loš segment u mojoj igri, pokušavam da ga ispravim. Ovo je bila samo jedna utakmica, videćemo kako će biti nadalje”.

Nekadašnji centar Mege, Olimpije, turske Sakarije i Estudijantesa, nije želeo mnogo da priča o potezima kojima je dizao publiku “na noge”, lako ostavljajući za sobom Barovića i Nikolića.

“U nekim situacijama je postojala rupa u njihovoj odbrani koju sam uspeo da ‘pročitam’, ali ekipa je uvek na prvom mestu, pre svega onog što uradimo individualno. Igrali smo timski, kontrolisali smo ritam i nismo dali da nas slome, iako su na poluvremenu prišli na samo poen razlike”.

Mada se od dolaska Jasmina Repeše umesto Aleksandra Džikića promenila njena igra, Budućnost po individualnim karakteristikama svojih udarnih igrača deluje kao tim kome bi više prijala igra na veliki broj poena. Tako je bilo kada su “plavi” u Evroligi pobeđivali Baskoniju, CSKA…

U “Pioniru” su svedeni na samo 68.

“Imaju odlične strelce i vrhunske atlete, ali smo ih usporili. Igrali smo jako, nismo im dali mnogo kontranapada, dok smo ‘pet na pet’ odigrali vrhunsku odbranu. Defanziva je sigurno jedan od glavnih razloga što smo dobili utakmicu”.

Ovakav rezultat mora da donese rast samopouzdanja pred odbranu trofeja u Kupu Radivoja Koraća, počev od četvrtka i utakmice protiv Novog Pazara.

“Sledi jako važno takmičenje za nas. Idemo u Niš da osvojimo Kup i mislim da ova pobeda može dosta da nam pomogne”, naglasio je Janković.

Na kraju priče osvrnuli smo se na deo njegove karijere pre Partizana, kada je kao već formiran seniorski igrač nastupao u jakim stranim ligama, ali je u Srbiji bio manje-više zaboravljen.

Dolaskom u tabor nekadašnjeg evropskog prvaka, to se brzo promenilo.

Naravno, slično bi bilo i da je došao u Crvenu zvezdu, klub čije je prošao mlađe kategorije. Dobre igre za “večite” rivale menjaju percepciju javnosti mnogo lakše nego redovni “dabl-dabl” učinci u timu iz sredine tabele turske ili španske lige.

“Iskreno, ja sam jako zahvalan na prilici koju sam dobio u Partizanu. Nikad nisam igrao u većem timu. Ovo je veliki klub u evropskim razmerama, mi pokušavamo da ga vratimo tamo gde je nekada bio i mislim da smo na dobrom putu da to uradimo. Stvarno sam zahvalan što imam priliku da igram u ovakvom Partizanu, kod trenera Trinkijerija”,prokomentarisao je 205 cm visoki momak iz Vranja, koji će u sredu proslaviti 25. rođendan.

Posle toga počinje “operacija Niš”, gde bi mogao do druge “Žućkove levice”, posle one koju je 2016. u istom gradu osvojio kao član Mege.

Izvor Mondo sport