Ja bih da igra još malo, jer je Tane samo jedan…

Nikola Tanasković konačno dobio šansu da igra! Protivnik Dunav iz Starih Banovaca, kup utakmica, mladi igrač ostvario dabl-dabl učinak.

Partizan je nešto posebno. Klub, koji ima svoj, jedinstven sistem, zahvaljujući kome je postao evropska košarkaška institucija. Još od 1970. godine, dakle punih 46 godina, Partizan svoju autentičnost gradi na prilikama koje pruža mladim igračima. Tako je još od dolaska Praje Dalipagića. Svi oni – Praja, Kića, Toša, Miško Marić, Kerkez, Arsa Pešić, Boban Petrović, Grba, Sava, Divac, Palja, Saša Danilović, Saša Đorđević… Bogdan Bogdanović – dolazili su kao klinci, dobijali šansu da igraju, da greše, da uče kroz greške, da postanu deo Partizana i da kroz taj proces postanu vrhunski asovi i šampioni. Doktrina stara 45 godina, ove sezone je grubo prekinuta.

Trener Džikić, američki đak, ne veruje u taj koncept, u Partizanov koncept. Trener Džikić ima svoj sistem, u kome dovodi formirane igrače, često u poznim košarkaškim  godinama i od nih pravi ekipu, pravi svoj sistem. Legitimna odluka, legitimno ponašanje, koje nije za kritiku. Čovek ima svoj put, svoj stav i to je njegovo pravo.

Isto takvo pravo imaju i Sloba Jovanović i Nikola Tanasković na svoju šansu u Partizanu, bez obzira koliki njihov potencijal bio. Oni su trenutno najbolji klinci koje klub ima, većih talenata na vratima prvog tima nema. Igrač ne postaje igrač na tribinama i na klupi. Nego na terenu, tako što mu se pruža akontaciona podrška, da pokušava, da greši, da uči, ali i da u tom procesu postaje šampion. Za sada, Slobi i Nikoli je ta prilika oduzeta. Umesto njih, gledamo potrošene američke veterane – “jeah man” Partizan.

Bojanić, Jovanović i Tanasković – deca Partizana

Danas je trener crno – belih imao stomačni virus i nije vodio ekipu. Umesto njega, Nenad Čanak je vodio utakmicu i dao priliku Nikoli Tanaskoviću, koju je ovaj odmah iskoristio. Nije bitno ime protivnika, nije bitan ni učinak te dece, bitno je da dobiju priliku da igraju. Velika zahvalnost Nenadu Čanku na prilici koju je pružio Nikoli Tanaskoviću i naravno, čestitke na pobedi. Posle gostovanja u Nemačkoj, ovo je druga utakmica koju Čanak vodi samostalno, i druga pobeda.

Jer, Partizan daje šansu mladim igračima, to je Partizanova doktrina. Sve ostalo – nije Partizan, bez obzira na eventualni ostvareni rezultat.

Ceo ovaj tekst može i da se postavi kao jedna rečenica, koja govori o rezultatu – “bolje biti tri puta šesti, pa jednom prvi, nego četiri puta drugi.”