Pre šest godina, navijač Partizana Demir Jukić podlegao je povredama koje je zadobio dva meseca ranije u okršaju navijača Partizana i Crvene zvezde na Novom Beogradu. Pitanje ko je njegov ubica i dan danas je bez odgovora
Tog 8. juna 2017. godine navijači Partizana i Crvene zvezde sukobili su se u Ulici dr Ivana Ribara na Novom Beogradu. Demir Jukić je upucan u stomak, ali njegovo zdravstveno stanje naglo je pogoršala bakterijska infekcija.
On je povredama podlegao pre tačno šest godina – 19. avgusta 2017. godine.
Otac Demira: “Sin mi je ubijen ni kriv, ni dužan”
Za “Blic” je tada njegov otac ispričao da je Deja, kako su ga zvali, to veče sedeo sa društvom iz kraja.
– Njih sedmorica-osmorica su bili na klupi i pričali, družili se… Poslednji put sam se čuo s njim oko 22.30 sati, da mu kažem da je već kasno, da polako kreće kući i on mi je rekao da će ostati još malo napolju. Pomislio sam: “Pa dobro, raspust je, neka se deca odmore, neka uživaju ako im je lepo” – priča otac preminulog mladića.
Međutim, par sati kasnije usledila je verovatno najgora vest koju jedan roditelj može da čuje.
– Sin mi je malo nakon toga ranjen u stomak i prebačen u KBC “Zemun”, a ja sam o svemu tome saznao od dvojice njegovih drugova koji su došli da me obaveste oko 1 ujutru. Samo su mi rekli: “Deja je upucan, u bolnici je”. Tamo su ga prevezli zajedno sa još jednim drugarom koji je bio s njim sve vreme i stiskao mu ranu da ne bi iskrvario. Nisu znali da mi objasne ni kako, ni zašto se to dogodilo, a ispred bolnice me je sačekala policija koja me samo šturo obavestila o događaju. Do dan danas nisam saznao šta se te noći zaista desilo – rekao je Demirov otac u avgustu 2017. godine.
Imao operacije svake nedelje
Kako je dodao, na mesto zločina nikada nije ni otišao jer su mu se dani sveli na začaran krug “bolnica – kuća – bolnica”. Cela njegova preokupacija postalo je pitanje kako spasiti sinu život.
– Nisam uopšte odlazio u Dr Ivana Ribara, u ulicu gde je došlo do tog obračuna u kojem mi je sin stradao, niti sam imao vremena da se raspitujem kod komšija. Samo sam razmišljao kako moram da budem uz svoje dete. Nažalost, zbog problema sa nožnom arterijom i bakterijom zbog koje je ona stalno pucala, Demir je imao operacije maltene svake nedelje. Celo leto smo svi bili u šoku, strepeli, kad god sam odlazio da ga posetim noge bi mi se odsekle. Tresao sam se, jer nisam znao šta me čeka tamo – dodao je otac.
Prema njegovim rečima, svaka od 12 operacija kojima je Demir bio podvrgnut bila je jako rizična, te svaki put kada bi aorta ponovo pukla intervencija bi morala da se uradi gotovo odmah, jer bi nakon nekoliko minuta usledila sigurna smrt.
– Dovodio sam i privatne lekare, pokušavao čak i da ga nekako odvedem u inostranstvo na operaciju. Mi nemamo toliko velika primanja, ali sve što je bilo našoj moći trudili smo se da uradimo kako bismo ga spasili. Praktično sam digao ruke od svega ostalog u svom životu – priznao je on tada.
Otac ističe da bi na kraju svega toga voleo samo da zna zašto je došlo do ove tragedije.
– Ono što sam čuo od prijatelja jeste da se tu odjednom našlo stotinu automobila, da je čitava horda nagrnula na njih nekoliko momaka. Niko od njih koji su sedeli tu nije imao više od 19 godina, nisu nikoga dirali, niti je moj sin išta uradio u životu zbog čega bi ovako stradao. Sve sam mogao da očekujem, ali ovako nešto ne. Želim da znam zašto su ga ubili, želim da vidim tog čoveka koji je to uradio, samo da mi objasni zbog čega je moralo ovako – zaključio je Demirov otac.
Poznanici o Demiru
Demirovi poznanici za preminulog druga imali su samo reči hvale.
– Demira znam još iz vrtića, oduvek je bio nemirno dete, ali dobro. Viđala sam ga često u kraju i mogu da kažem da nikada nije bio u kriminalnim vodama, ni u pokušaju. Kako su ga uvukli u ovo ne znam. Nažalost, nisam detaljnije upućena, jer ne želim roditelje da uništavam nepotrebnim pitanjima – rekla je Demirova drugarica.
Poznanici porodice Jukić bili su u neverici da se Demirov život završio na tako tragičan način.
– To je bilo divno dete iz divne porodice, njegov stariji brat je kao i on, momak za primer. Mogu samo da kažem da sam ponosna što sam upoznala takvu familiju. Ne mogu da verujem da je preminuo, tragedija, nemam reči – kažu oni koji su Demira poznavali.
Transparenti na utakmicama
Nakon njegove smrti, transparenti sa njegovim likom godinama unazad stoje na južnoj tribini na Partizanovim utakmicama.
Njegovi drugovi, navijači, ne mogu da se pomire sa gubitkom Jukića, zbog čega na godišnjicu smrti organizuju okupljanje, te uz baklje, transparente i pesmu odaju mu počast.
.Originalni članak: Blic.rs
