Odlaskom Marka Jankovića u Italiju niko od startera iz generacije koja je donela Partizanu poslednju duplu krunu ili nije u klubu ili nije projektovan u prvih 11
Od šampionske generacije ostade samo uspomena. I sećanje na maj 2017. kad se u Humskoj 1 igrao “Poslednji tango”. Lepa vremena za navijače Partizana. Za razliku od aktuelnih, koja je jedan od sadašnjih prvotimaca, Nemanja Nikolić, uporedio sa sivilom.
U prilog tome zapanjujući podatak: niko od startera sa finala Kupa Srbije 27. maja 2017. ne uživa više taj status među crno-belima. Niko, jer je poslednji mohikanac Marko Janković potpisao za SPAL i na taj način otvorio još jednu, po svemu sudeći bolnu, temu: šta se desilo sa timom koji je klubu doneo istorijsku sedmu duplu krunu?
Velika većina igrača je u inostranstvu, a ovi koji su ostali igraju sve manje ili ne igraju uopšte. Poražavajuće za ovdašnji sport, naročito fudbal, prinuđen da izvozi najbolje proizvode. Nekad zbog potrebe kluba da zaradi, nekad usled želje igrača da se oproba u jačoj sredini i obezbedi egzistenciju – najčešće se ta dva motiva poklapaju – ali štagod da je vodilja razočaravajuće je saznanje po Grobare da niko više nije projektovan da bude u prvih 11.
Konkretno, pre samo godinu i po dana: među stativama Nemanja Stevanović, desno Miroslav Vulićević, levo Mohamed El Munir, u srcu odbrane Bojan Ostojić i Nikola Milenković, ispred njih Marko Jevtović i Nebojša Kosović, pa triling Nemanja Mihajlović, Marko Janković, Leonardo da Silva Souza, a u špicu Uroš Đurđević.
I Blekijev pogodak, u stilu Nemanje Vidića, za ugravirano Partizanovo ime na peharu Kupa (1:0).
Samo šest dana ranije isti akteri, uz rokadu na poziciji levog beka (Nemanja G. Miletić umesto Monira) doneli su Partizanu i naslov prvaka “petardom” protiv lučanske Mladosti. Svojeručno, trener Marko Nikolić, koji je potencirao kako je otišao “ne iz Partizana, već iz srpskog fudbala”.
U međuvremenu je golman Stevanović poslat na pozajmicu u Čukarički, Milenković prodat Fjorentini (5.100.000 evra), Leonardo u Saudijsku Arabiju (4.000.000), Đurđević Olimpijakosu (2.500.000) Mihajlović Herenvenu (1.700.000) i sad Marko Janković SPAL-u (1.800.000). Tek da podsetimo da su otišli još Everton Luiz (takođe u SPAL, 700.000 evra, ali zbog povrede nije igrao u finišu sezone kad je osvojena dupla kruna), Marko Jevtović u Konju (500.000) i Munir u Orlando (bez obeštećenja). Zbirno 16.300.000 evra, te ukoliko se odbije 900.000 koje pripadaju Olimpijakosu kao deo od Jankovićeve prodaje 15.400.000 iznosi samo priliv novca od transfera startera iz finala Kupa.
Ostali su, između ostalih, Vulićević i Ostojić, da bi u međuvremenu, iako stare kajle, izgubile status prvotimca i nema ih u planovima Zorana Mirkovića. Jedino je Nebojša Kosović na granici između klupe i terena, ali kad su svi u stroju tandem zadnjih veznih čine ne mali broj puta Saša Zdjelar i Aleksandar Šćekić, pa drugi reprezentativac Crne Gore nema status sigurnog startera kao Janković kod Bate Mirkovića.
Neko će reći “taj surovi srpski fudbal”, a drugi će mu replicirati kako je zvezda bolje iskoristila poraz nego Partizan pobedu i sad ona ima ogromne šanse da se okiti naslovom.
Izvor:Mozzart sport