Ne treba nam ni ples posle zakucavanja.
Ne treba nam ni 50 poena po utakmici.
Ne treba nam ni pevanje sa tribinom, ni parole, ni velike reči.
Nama su dovoljne samo tri stvari:
KRV. SUZE. ZNOJ.
I Arijan Lakić ih daje – svaku utakmicu.
Dok neki broje šuteve, minute i statistiku, Lakić broji padove, udarce, izgubljene zube, krvave laktove i modrice koje ostaju posle utakmice. On ne bira kada će da gine – gine uvek. Kad se pobeđuje, kad se gubi, kad se vraća iz minus 27, kad se čini da je sve gotovo.
On ne igra za naslovne strane.
Ne igra za ugovor.
Ne igra za aplauz.
Igra jer zna šta znači Partizan.
U momentima kada se ekipa raspada, kada je lako spustiti glavu i čekati kraj, Lakić je taj koji skače na glavu, koji ide u duel kao da mu je poslednji, koji brani igrača, dres i grb – čak i kada boli, čak i kada nema snage.
Njegova trojka u produžetku protiv Hapoela nije bila samo šut.
Bila je poruka.
Poruka da Partizan još diše.
Da još ima srce.
Da još ima one koji razumeju težinu ovog dresa.
Arijan Lakić možda nikada neće imati 30 poena u proseku, ali ima nešto mnogo važnije – identitet Partizana. On je igrač kojeg Grobari prepoznaju, jer u njemu vide sebe: inat, prkos, borbu i odbijanje da se predaš.
Zato ga tribina voli.
Zato mu se veruje.
Zato se njegovo ime izgovara sa poštovanjem.
Jer Partizan ne traži savršenstvo.
Partizan traži čoveka koji daje sve.
A Arijan Lakić to radi.
Svaki minut.
Svaku utakmicu.
Bez izgovora.
🖤 ŽIVIMO CRNO-BELO, SVAKI DAN.
Piše: Volimpartizan.rs 🖤
DONIRAJ I PODRŽI
RAD PORTALA
Ukoliko želiš da podržiš nezavisni rad portala Volimpartizan.rs , možeš to učiniti donacijom. Svaka podrška znači. Hvala ti što si uz nas.
PayPal donacija
paypal.me/volimpartizan
