Na sajtu Volimpartizan.rs možete pronaći najavu za utakmicu našeg Partizana iz navijačkog ugla.Na drugačiji i specifičan način pokušaćemo da dočaramo predstojeće duele i nadamo se da će Vam to biti zanimljiv tekst pred važne utakmice naše svetinje.
Uživajte:
Piše: Marija Andrić
Beograd večeras postaje pozornica na kojoj se igra predstava za pamćenje. U glavnim ulogama Partizan, čija strast i borbenost retko koga ostavljaju ravnodušnim, i Pariz koji na beogradskom parketu neće pronaći ni romantiku ni miris kroasana. Ali sudbina, u svom prepoznatljivom smislu za humor kada je naš klub u pitanju, pobrinula se da današnji spektakl oboji posebnom dozom ironije, država je baš za danas proglasila dan žalosti. I dok bi takva odluka obično sa sobom nosila tugu, u ovom slučaju deluje kao planirano predupređenje, jer svaki Partizanov trijumf za neke već odavno znači dan crnila. Uz dužno poštovanje i žaljenje za nedužnim ljudima koji su nečijom nemarnošću (koji verovatno neće biti odgovoran), izgubili živote, danas nije žalost zbog nečega što je već izgubljeno, već zbog onoga što će tek biti osvojeno. Očigledno je da je prošlonedeljno duplo kolo i igra crno-belog tima nekima već uterala strah u kosti, pa se hvataju za sva moguća i nemoguća sredstva, od birokratskih poteza do veštački stvorene tenzije, samo da bi sabotirali atmosferu u klubu, ali kao i uvek, Partizan iz inata pravi od problema pogonsko gorivo. Što je veći pritisak, to su igrači i navijači gladniji uspeha.
Dok Beograd priprema srce za još jednu nezaboravnu košarkašku noć, državna žalost paradoksalno postaje deo atmosfere, kao znak da su pobede crno-belih mnogo više od sporta. Jer, kada Partizan igra, igra se i sa živcima mnogih. Pariz možda ima Ajfelovu kulu, ali večeras će se pod krovovima Arene graditi nova tvrđava. Dok oni koji se plaše crno-belog trjumfa broje poteze očajnika, Partizan se sprema da na terenu ispriča svoju priču, glasno, ponosno i tako da cela Evropa čuje. Pa neka žalost traje ako mora, posle minuta ćutanja na početku, za nas će ostatak meča biti samo još jedna uvertira za slavlje.
Da bi tvrđava Partizana stajala čvrsto kao simbol ovog grada, tu je naravno njen projektant, arhitekta košarkaške igre. Partizanova tvrđava je mesto gde se protivnički snovi pretvaraju u košmare. Sa svojim planovima i vizijom, on zid po zid obnavlja carstvo koje više niko ne sme da potceni. Nije koristio cigle i malter, već disciplinu, znanje i beskompromisnu posvećenost. Dok neko grade timove za jednu sezonu, Željko teži ka tome da izgradi sistem koji će odolevati vremenu kao Golubac čije bedeme Dunav vekovima zapljuskuje ali mu ne može ništa osim da ga pokvasi. Željkova tvrđava nije samo teren-to je simbol, bastion strasti i ponosa, gde svaki igrač postaje ratnik, a svaki navijač važna cigla u zidu. Na terenu on je general koji poznaje svaki ugao svoje građevine-gde treba postaviti zasedu, gde pojačati odbranu i kako iznenaditi napadače. Arena nije samo mesto gde Partizan pobeđuje, to je mesto gde se respekt osvaja, a legende stvaraju, i zato kada protivnk kroči u crno-belu tvrđavu zna da je ulaz besplatan ali na izlazu se ipak plaća račun.
Danas pod svodovima naše arene sastaju se mladost i iskustvo. Dva kapetana koja plove košarkaškim okeanom. Dok je Tijago Spliter mladi moreplovac tek zagledan u mape, sa velikim snovima o otkrivanju novih svetova, njegov brod je nov, elegantan, kao da je upravo sišao sa Pariske nedelje mode, kreće se brzo kroz ovu sezonu, ali more k’o more nemirno i plavo što kaže Toma Zdravković, uvek nepredvidivo, jer na drugoj strani je stari morski vuk, Željko Obradović, kapetan sa desetinama pohoda iza sebe. Njegov brod možda ima ožiljke, ali njegovo rukovođenje je besprekorno, kao da čita vetrove bolje od kompasa. Spliter mlad, pun entuzijazma, spreman da se dokaže pa i da rizikuje u taktici, verujući u svoje instinkte. Željko s druge strane ne rizikuje, on planira, njegova taktika je neočekivana, razrađena i uvek korak ispred protivnika. Dok Spliter uči kako da plovi kroz oluje, Željko je taj koji oluje stvara. Neka se večeras pariski ratni brod izgubi u oluji koju Beograd sprema.
Da bi ova noć bila protivnička noćna mora, svakako pored našeg kapetana tu su oni koji ovu magiju stvaraju. Prvi među jednakima Karlik Džons, momak brz kao sportski automobil, koji na terenu menja brzine u trenutku, jedan pogled ka košu i već je za volanom protivničke odbrane, večeras ga sa druge strane čeka Nadir Hifi, plej Pariza koji je možda protiv nekih drugih igrača supersonični avion, ali protiv našeg Karlika je samo električni trotinet, brz je na kratkim relacijama, ali njegova baterija će se isprazniti kada naspram njega stane Partizanov motor na unutrašnje sagorevanje, neka Karlik pokaže Hifiju da je ipak Srbija zemlja litijuma i da se baterije pune ovde a ne na Jelisejskim poljima…
Snaga odbrane a i napada našeg tima svakako Sterling Braun, oštar i precizan kao japanska katana, besprekoran u napadu, tačan u odbrani, uvek na pravom mestu u pravo vreme. TJ Šorts sa druge strane naspram naše „katane“ deluje kao makazice za papir, koristan u određenim situacijama, ali kada su potrebni veliki rezovi, ostaje… pa, „kratak“ u skladu sa svojim prezimenom.
Svakako beogradski tim ima i svoje tajno oružje, Mario Nakić je neko koga možda ne vidite odmah, ali kada eksplodira deluje na protivnka poput hidrogenske bombe, sve pršti i sve se trese, naspram sebe večeras mlađani Nakić imaće Tajsona Varda koji ume da bude opasan, kako u napadu tako i u odbrani ali protiv silno motivisanog Nakića ostaće kao petarda koja najavljuje veliku buku ali samo kratkog daha.
Partizanov tandem u reketu, Tajrik Džons i Brendon Dejvis, izgledaju kao duet herkulesovih građevinara, dok jedan razbija zidove protivničke odbrane, drugi cementira pobede u napadu. Džons je eksplozija snage, kao hidraulična presa koja razbijaju svaki pokušaj protivnika, dok je Dejvis kao hirurg u reketu, precizan, bez greške i uvek zna šta radi. S druge strane Majkl Kesens i Leon Krater deluju kao dve kule koje lepo izgledaju izdaleka, ali čim malo jači vetar dune počnu da pucaju. Kesens je kao vetrenjača, veliki, visok, pravi gužvu u reketu, ali vetrom ipak diriguje onaj koji oluju i stvara na klupi Partizana, i ostavlja ga bespomoćnim, dok Krater uvek konstantan na obe strane terena pravi kad je potrebno, ali verujemo da će večeras kako mu i ime kaže više ličiti na rupu u odbrani nego na bedem francuskog tima. Partizanovi centri grade svoje carstvo snagom i intaligencijom, verujemo da će naši crno beli bageri u borbi pod košem pregaziti sve prepreke i učiniti da reket izgleda kao Sava-Mala pre neku godinu u noćnom pohodu „neznanih junaka“.
Ne smemo zaboraviti ni Ife Lundberga, pticu feniks našeg tima koji se vratio iz pepela posle povrede, i ne samo da „leti“ po terenu, već baca vatru sa svih strana. Posle teške povrede vratio se jači nego ikada pretvarajući svaku trojku u vatrenu strelu koja nepogrešivo pogađa u srce protivničke odbrane. Kada je naš Danski viking na terenu protivnici mogu samo da gledaju i pitaju se sa koje pozicije ide sledeća trojka. Pored njega naravno Isak Bonga je kao štit u borbi, neumoran, žestok i uvek spreman da protivnika iznese sa terena na njemu. Bongina odbrana je hrabra, agresivna, kao da ne štiti samo koš već brani čast svog tima.
Verujemo da je i hrabri vitez iz senke ponovo spreman da pokori Pariz, verujemo da se Vašington oporavio od virusa i da našem timu može da donese novu energiju i dodatno gorivo koje će nas približiti delu tabele za besmrtne.
Protivnik jeste jak i za respekt jer imaju hemiju u timu i fiziku u praksi, ali sva nauka pada u vodu kada je na protivničkoj klupi alhemičar.
Navijati za Partizan nije samo izbor, to je sudbina, čast i životna filozofija. To je prvilegija rezervisana za one koji u sebi nose duh bunta, strast koju ne ugasi ni najjači vetar i ponos koji ne pada čak ni kada je teško. Navijači Partizana nisu publika, oni su avangarda, nepokolebljiva snaga koja ne prati trendove, već ih stvara. Partizan nije samo sportski klub, to je ideja-ideja da se sa manje može stvoriti više, da srce uvek može da pobedi silu, da vera u svoje nikada ne sme da se dovede u pitanje. Tribine na kojima kuca crno-belo srce su hram strasti, a svaka utakmica je priča koja ostaje ispisana zlatnim slovina u istorji sporta. I zato kada naš tim večeras izađe na teren, znajte da to nije samo meč, to je još jedna lekcija borbe i ponosa. Znamo da će igrači dati sve od sebe, ali ono što ih vodi napred je energija svih nas – najboljih navijača na svetu. Mi smo tu uvek, kada je najpotrebnije, da im pokažemo da nisu sami, da je crno – belo više od boje, da je to način života. I zapamtite: Privilegija je biti Partizanovac. To nije samo sportska ljubav, već ideja i motiv da ćeš uvek verovati, uvek se boriti i uvek stajati uz svoje bez obzira na sve, jer mi smo porodica, zato draga moja familijo idemo srcem jako do pobede.
Autor teksta: Marija Andrić
