IZ NAŠEG, NAVIJAČKOG UGLA: NAJAVA UTAKMICE PARTIZAN

Na sajtu Volimpartizan.rs možete ponovo čitati najavu za utakmicu našeg Partizana iz navijačkog ugla.Na drugačiji i specifičan način pokušaćemo da dočaramo predstojeće duele i nadamo se da će Vam to biti zanimljiv tekst pred važne utakmice naše svetinje.

Uživajte:

Autor teksta: Marija Andrić

Partizan je u drugom kolu pobedio Armani, ali ako je neko mislio da će to biti jedna mirna, lagana utakmica, greška…
Vodili smo dvadeset, pa onda kao da smo se setili da ne volimo lak život, i da u Srbiji sve mora ili težim putem ili preko veze, a pošto znamo svi za koji klub je rezervisan nepotizam, morali smo ipak tim težim putem.

Od gotovog napravili triler, od pobede napravili dramu, i sve to u poslednjih nekoliko minuta. Na kraju, dva poena viška, ali sa otkucajima srca koji su se čuli do požarnog izlaza arene, jer malo je falilo da do prave vatre i dođe, pa da jedini izlaz igračima budu požarne stepenice.
Sreća, Marko Gudurić je istrošio sve trojke protiv svog voljenog kluba pa mu je kod nas zadrhtala ruka. Da je hteo, ne bi nam lepše poklonio nova dva boda.

I dobro, preživeli smo. Pobeda je pobeda, ali opomena je ostala. Jer Partizan nije klub koji treba da moli sudbinu i crnu magiju da mu pomognu, on treba da bude onaj koji sudbinu kroji.

Treće kolo, dolazi Efes. Turska imperija košarke, uvek skupa, uvek glasna, uvek malo teatralna. Efes, košarkaška sila, klub koji je navikao da u Evropi putuje biznis klasom i sleće na terene kao da su njihovi.
Svakako ne možemo zaboraviti, Turci su nas pobedili i na Evropskom prvenstvu ali, da budemo iskreni, tada smo mi na tribinama imali više službenih putnika nego navijača. Država poslala avion, pa se letelo sa dnevnicom i zastavom u paketu.
Večeras nema službenog leta, večeras nema plaćenih navijača, nema dirigovanog navijanja, nema političkih kamera, nema protokolarnih osmeha u istu kao dokaz. Večeras ima samo jedan zvuk – zvuk Arene kad navijači sami plate kartu i dođu da bodre ono što toliko iskreno vole.

I zato je ova utakmica više od običnog susreta. Večeras igra Srbija koja nije u delegaciji, nego baš tamo gde treba da bude, srcem uz svoj voljeni klub. Ovde se ne maše zastavom zbog dnevnice, već zbog prave ljubavi, u tu Turska nema protivtežu, jer sva njihova milionska sponzorstva ne mogu kupiti ono što će večeras goreti pod svodovima Arene, pravu, iskrenu strast.

Prvi put ove sezone svi su zdravi, svi su tu. Nema više “bolestan”, nema „umoran od puta“, nema „još nisam ušao u ritam“. Sad je trenutak kad se više ništa ne može sakriti iza izgovora. Ovo je Partizan u punom sastavu, onaj koji mora da liči na sebe.

Karlik Džons, od njega se očekuje da drži volan ovog tima. Protiv Armanija je konačno pokazao više agresije, ali sada mora da drži nivo od prvog do poslednjeg minuta. Mi verujemo da će on biti Marks Verstapen ovog tima, čovek koji zna kad da pritisne gas, a kad da okrene ceo tok trke u svoju korist.

Sterling Braun, posle svega što smo ga trpeli prošle sezone, konačno je pokazao zašto smo bili u pravu što smo ga čekali. Protiv Armanija je pogađao neverovatne šuteve, izgledao sigurno, zrelo, kao čovek koji je pronašao svoj ritam i tim baš po svojoj meri. Sad ubiremo plodove tog strpljenja, vidimo Sterlinga kakav je uvek trebalo da bude, smiren, samouveren i efikasan. Ako nastavi tako, Arena će mu oprostiti svaki prošlosezonski kiks.

Aleksej Pokuševski, šut mu još nije podešen kako treba, ponekad deluje kao da igra s malom dozom straha, ali svi osećamo da ono pravo tek stiže. Nazire se nešto dobro u njegovoj saradnji Osetkovskim, novim Partizanovim snažnim krilom, jer taj tandem u pojedinim trenucima deluje kao da bi mogao da otvori sasvim novu dimenziju u igri.

Tajrik Džons, neizostavan, naša „planina“ u reketu. U poslednjem meču je imao momenata snage, ali sad mora da bude čovek koji diktira ritam pod košem. Vreme je da se zna da je naš reket naša tvrđava.

Arijan Lakić, energija koja mora da bude pokretač. Protiv Krke je pogodio sjajnu trojku, onako „iz udžbenika “, i pokazao da ume da povuče kad treba. Verujemo da može da iznenadi i nas i svakog protivnika, jer kad mu krene, energija mu je zarazna.

A što se tiče novih momaka, Dilan Osetkovski, Šejk Milton i Džabari Parker, najavljivani su kao velike zvezde, ali ono što nas najviše raduje je što deluju kao tim. Milton donosi smirenost i košarkaški intelekt, Osetkovski snagu i sigurnost, a Parker tu notu klase koja se ne uči, nego se nosi u krvi. Upravo takvi profili su nam nedostajali. Verujemo da smo ovog puta napravili pravi izbor i da najbolje tek dolazi.

Efes dolazi kao večiti favorit bez lažne skromnosti, i sa stavom: „mi smo navikli da pobeđujemo“.
I stvarno jesu dobri, godinama prave kontinuitet, umeju da pogode formu, i to su pokazali i prošle sezone. Bili su jedni od retkih koji su nas dobili dva puta, u Istanbulu su se malo i mučili, ali u Beogradu… u Beogradu su nas pobedili sa čak 32 razlike. Jedna od najtežih utakmica koje Arena pamti, jedan od najtežih poraza koji je Partizan doživeo kod kuće, i veče koje svi želimo da izbrišemo iz sećanja.

I baš zato, večeras nije obično treće kolo, večeras je prilika da im vratimo, ne samo rezultatski, već i simbolično, da pokažemo da se u Beogradu dugovi ne zaboravljaju, nego naplaćuju s kamatom.
Bivši Partizanov igrač Pi Džej Doužer je pod znakom pitanja. Ako bude igrao, videćemo da li će ga poneti uspomene ili publika. A ako ne bude, svakako manje glavobolje za nas.

Turci su uvek znali da igraju snažno, ali večeras u Beogradu neće biti dovoljna samo snaga, moraće i hrabro. A u Areni, hrabrost nije stvar mišića nego srca.

Ako se večeras sve kockice slože, ako validatori prorade, ako se karte više ne budu proveravale kao na graničnom prelazu, i ako nam ne budu tražili vizu na ulazu, onda imamo šansu da utakmicu počnemo na vreme.
Da bodrimo tim od prvog minuta, a ne da ulazimo u drugu četvrtinu kao da smo došli na svadbu, ali, naravno, sa mladine strane.

Prošli put je svaki treći ulaz bio otvoren, redovi kao u vreme inflacije ’93, za hleb i cigare, navijači napolju sat vremena, unutra prazne tribine i nervoza koja se osetila do parketa. Ipak, i takva Arena je u drugom poluvremenu eksplodirala, jer kad publika konačno uđe, onda protivnik ne zna gde je izlaz.

Večeras očekujemo da sve ide kako treba: da publika uđe na vreme, da tim zaigra kao jedan i da Efes oseti šta znači kad se u Beogradu sve poklopi, kad glasovi, strast i energija budu jedan ritam, jedno srce i jedna pesma.

Jer ako smo mi čekali sat vremena na kiši da uđemo, neka oni večeras čekaju četiri četvrtine da izađu, ali pognute glave.
Samo igraj srcem, samo hrabro do pobede!🖤🩶🤍