Na sajtu Volimpartizan.rs možete pronaći najavu za utakmicu našeg Partizana iz navijačkog ugla.Na drugačiji i specifičan način pokušaćemo da dočaramo predstojeće duele i nadamo se da će Vam to biti zanimljiv tekst pred važne utakmice naše svetinje.
Uživajte:
Autor teksta: Marija Andrić
Crno bela groznica i francuska revolucija na parketu. Beogradski amfiteatar košarke večeras će biti poprište sudara dva sveta – šarmantne francuske elegancije i srpske tvrdoglavosti. Partizan osokoljen serijom od pet uzastopnih pobeda u Evroligi, ulazi u utakmicu kao favorit. Ali kako to obično biva u životu crno-belih, drama nikad ne spava. Posle hladnog tuša u ABA ligi protiv podgoričke Budućnosti, gde su crno-beli delovali kao da su sleteli direktno sa Marsa, večeras ih čeka iskupljenje pred najvernijom publikom.
Da situacija bude još teža – bolesni su, povređeni, takoreći desetkovani. Igraju “na infuziji”, ali to je Partizan, kada je teško oni idu još teže.
Dok na drugoj strani Asvel, ekipa koja deluje nežno kako Koko Šanel, ali nemojte da Vas zavaraju njihove svilene beretke (ne crvene, one su ipak naš brend), i miris vina iz pokrajine Šampanj, Asvel dolazi u Beograd posle monstruozne pobede nad Parizom, ekipom koja je pre toga nanizala deset pobeda i drži prvo mesto na tabeli. Iako još uvek nemaju pobedu u gostima ove sezone, ohrabreni ovom pobedom nad liderom, tu prvu u gostima tražiće baš večeras. Dakle Francuzi su ovih dana kao naoružani revolucionari, puni samopouzdanja i spremni na sve.
Predvode ih dva dirigenta na pleju, Paris Li i Nando De Kolo. Prvi je brz kao Glovo dostavljač kroz centar Beograda, dok je De Kolo znamo svi legenda, on igra košarku kao što Francuzi spremaju kroasane – lagano, smireno i što je najvažnije vrlo efikasno. Na krilu je Johan Sisoko, prezime koje nas prvo asocira na fudbal, ali ipak ovaj košarkaš opravdava slavno prezime i prolazi kao tenk kroz protivničke odbrane, mada da mu je lopta u nogama mogao bi bez problema završiti i na fudbalskom terenu.
Ali najveća priča večeras je naravno Žofri Lovernj, bivši kapiten Partizana, sada centar Asvel-a. Čovek koji je bio i ostao srce i duša crno-belih. Zli jezici kažu da strani igrač nikada ne može osetiti emociju i ljubav prema klubu kao što to može domaći, ali ovaj div pod obručima pokazuje suprotno. Tetovaža našeg grba na njegovoj ruci bi trebala biti pod zaštitom UNESKA. Žofri obožava Partizan, voli Beograd, a jednom je priznao:”kada igram protiv Partizana, osećam kao da se borim protiv svoje porodice.” Verujemo ti Žo, ali nemoj baš večeras.
Tu je i Tarik Blek, čovek čije prezime lepo opisuje ono što očekuje francusku ekipu pod košem večeras, crno pred očima, mrak i panika. Ako se pitaju Tajrik Džons i Brendon Dejvis, koji jedva drži temperaturu ispod 38, francuski centri će imati podočnjake kao Saša Danilović posle noćnog provoda. Dejvis je bolestan, kažu, ali naš “Kilimandžaro” pod košem se ne predaje.
Naša ekipa jeste desetkovana ali i dalje opasna. Na pleju naravno rolerkoster za protivničke odbrane, Karlik Džons, večeras protiv Parisa Li-a, duel brzine kreacije i elegancije.
Tu je i naš kapiten koji je sposoban da u jednom napadu izgleda kao kralj u NBA, a u sledećem kao student u kladionici na četvrtoj godini. On juče nije trenirao i još se oporavlja, ali ako se vrati, biće to duel sa De Koloom. Može li Srpski snajper koji kad mu je dan sipa trojke kao Peđa Stojaković u srećna vremena i večeras da zablista? Hoće li srpska Šajkača nadmudri francusku legiju stranaca, hoće jer i mi imamo Legiju (ne onog što živi u Požarevcu) nego naše strance koji su nam pokazali da pored love (LOVE) ipak iskreno vole ovaj klub.
Ne smemo zaboraviti našeg čuvara iz senke, Isak Bonga, visok kao soliter, a pokretan kao šleper na nizbrdici, njegov duel sa Sisokom mogao bi biti kao borba dva “kapitalca” ali nadamo se da Bonga ima bolji mamac za lov u mutnom.
Večerašnji trenerski duel je spoj mladosti i iskustva, ali kada naš Željko nacrta akciju, Ogist Roden bi uplatio dodatne časove slikarstva kod našeg maestra.
Francuzi će doneti smirenu, tehnički savršenu košarku, a Srbi strast, buku, atmosferu i energiju sa tribina koju bi i Tesla upotrebio za svoje izume. Nivo decibela koji dopire sa tribina srpskog hrama košarke kada igra naš Partizan, čuje se glasnije od 500-600 ljudi ispred predsedništva.
Večeras se ne igra košarka već istorija, možemo li ovaj set dobiti sa 6:0 bez izgubljenog gema?
Svi znamo da Francuzi vole da drže moralne pridike svetu, dok se Srbi trude da prežive podgrevajući pasulj od juče, i dok Francuzi ponosno dižu glave kada govore o “istorijskim vrednostima Evrope”, mi volimo da kažemo da smo tu istu Evropu izmislili samo još nismo ušli u nju, a ako ćemo metroom, blizu smo, karte se već prodaju samo još da nam metro stigne.
Da li naš Partizan može učiniti da se Lion grad poezije, vina i sireva postidi pred najlepšim stihovima koje poput Vaska Pope ispisuje Željko igračima kao motiv pred svaku utakmicu da ih podseti da igraju u najvećem klubu na svetu? Da li naša bajka može da se nastavi? Da li naš Žak Prever na klupi ipak može da osmisli igru lepšu od Šantićeve “Emine”?
Partizan u areni nije samo tim, on je institucija, eksplozija i ludačka emocija, dakle dragi naši večeras se u Beogradu piše istorija, večeras se ne pita ko je favorit, već ko je spreman da pogine na parketu. Naš tim je ipak naoružan srcima 20 000 ljudi kojima je danas samo ovo važno a sutra kako bude, jer ovo je grad gde se ništa ne zaboravlja a sve se prašta.
Dragi ljudi ohladite Šardone, uključite mozak – isključite Pink, samo volite Partizan i uživajte!🖤🩶🤍
Piše: Marija Andrić
