Na sajtu Volimpartizan.rs možete pronaći najavu za utakmicu našeg Partizana iz navijačkog ugla.Na drugačiji i specifičan način pokušaćemo da dočaramo predstojeće duele i nadamo se da će Vam to biti zanimljiv tekst pred važne utakmice naše svetinje.
Uživajte:
Autor teksta: Marija Andrić
Ljudi moji, dobro došli u Istanbul, grad na dva kontinenta, grad koji spaja Evropu i Aziju, ali i grad koji ništa ne spaja kao dobar kebap i užasan saobraćaj. Večeras, međutim, saobraćaj staje, kebap se hladi, a sve oči su uprte u jedan parket. Efes dočekuje Partizan u Evroligi, utakmici koja obećava sve osim mira i tišine.
Istanbul, taj Evropski Njujork, i Beograd, naša kafana pod otvorenim nebom, večeras ponovo ulaze u sukob. Dva lica iste medalje večeras se bore za dominaciju i prestiž. Dok Istanbul nudi prelazak brodom preko Bosfora sa jednog na drugi kontinent, Beograd nudi vožnju tramvajem od Karađorđeve do Novog Beograda, a da, ne nudi, taj most smeta stanovnicima Beograda na vodi… Jedan grad miriše na Orijent, drugi na miris bureka iz pekare u 3 ujutru posle aftera… Iako oba grada imaju dušu, samo jedan od njih može večeras da slavi pobedu. Istanbul se uzda u tradiciju pobeda kod kuće i još uvek pod euforijom zbog poslednje četvrtine u prethodnom kolu, doduše i nas drži euforija od istog. Naš tim se uzda u inat i improvizaciju jer zna se kako kod nas to ide, ako nemamo plan imamo srce. Večerašnji duel biće sudar dva sveta, ali samo jedan će otići kući zadovoljan, nadamo se ne onaj preko Bosfora već onaj preko Bugarske.
Partizan dolazi desetkovan – povrede, bolest, promašaji, sve su to muke koje nas prate, ali ako mislite da su crno-beli došli u Istanbul da se predaju, onda očigledno nikada niste gledali našeg Željka. Naš Kemal Ataturk 21.veka uvek spreman da tim iz pepela podigne do krova Evrope, to Turci odlično znaju.
Na klupi Efesa je Tomislav Mijatović, stručnjak u čijoj je zemlji primljena trojka u poslednjoj sekundi postala deo nacionalne istorije. On svoj trenerski stil gradi kao Roko Prkačin svoj skok šut – polako ali temeljno. Efesova ekipa deluje kao pravi miks Evropskog kvaliteta i NBA preciznosti. Tu je francuski centar Vensen Poarje, snažan kao Herkules, ali opštepoznato je da su francuski centri „slabi“ na Partizan pa se nadamo da će i ovaj div pod košem biti mekog srca. Na pleju nas čeka Šejn Larkin, američki virtuoz u turskom timu, nakon što je na prošloj utakmici naterao Kalinića da od sada u odbrani nosi Škotsku narodnu nošnju, postao je miljenik domaće publike, mi se svakako nadamo da mu večeras takve bravure neće dobro proći. Na drugoj strani Karlik Džons, mlazni avion ove ekipe, čovek koji cepa protvničke mrežice kao Vlado Georgijev žensta srca, uvek nađe pravi put do koša da se reditelj prenosa hvata za glavu kada on krene u kontru.
Na strani turaka tu je Tompson (ne Marko Perković svakako) već plej Efesa koji ume da odigra dobru rolu ali obzirom da je naš Vanja sa beogradskim studentima na ulici naučio tehnike gospodstva viteštva i odbrane časti, verujemo da će to večeras primeniti i odvesti nas u gornji deo tabele.
Partizan dolazi u ovaj duel sa rosterom koji više liči na izveštaj sa odeljenja urgentne medicine, ali takođe i ljut i silno motivisan posle otrežnjenja od Asvela, da pokaže da nije samo siguran poen protivničkim ekipama, već tim sa srcem lava, trenerom koji svojom harizmom i energijom može da pokrene parnu mašinu koja kada se upali može da samelje svakog ko se nađe na putu. Naš tim večeras dobija i jedno dugo očekivano pojačanje, Mario Nakić se konačno vraća na teren. On je do sada bio poput one zvezde na nebu koja svetli ali je nekako uvek sakrivena oblacima povreda, večeras je vreme da zasija punim sjajem i osvetli naš put do pobede u gostima kojoj se toliko nadamo. Pored njega tu je naš Tajrik Džons, neustrašivi čuvar reketa koji kada podigne ruke, lakše bi bilo proći do beogradskog Rektorata nego do Partizanovog koša. Ne smemo zaboraviti našeg Bongu, momak čije ime zvuči kao da je izašao iz Marvelovog univerzuma, večeras je jedan od glavnih oslonaca kako pod košem tako i iza linije za tri poena. Njegova dužina ruku je takva da kada pruži jednu, može da dotakne mrežu, a kada pruži drugu može da naruči kafu na Taksim skveru. On je više od igrača, može se reći da je više znak pitanja za protivničke odbrane: Kako ga čuvati? Gde mu je slabost? Kada ga gledate imate osećaj da bi mogao da uskoči u crveni travaj u pokretu u centru Istanbula i to samo laganim skokom poput gazele. Zna se kako to ide ako si dovoljno visok, u Srbiji te zovu na basket, u Nemačkoj u košarkaški kamp, a u Istambulu nadamo se da će posle njegove role Mijatović zvati tajm-aut.
Ne smemo zaboraviti mladost i lepotu srpske košarke, naš Mitar Bošnjaković, Partizanov „Marko Kraljević“ novog doba, on može da bude odgovor na sve što Efes izbaci, pun samopouzdanja i energije koja će nadamo se pokrenuti naš tim.
Ukoliko naš Ataturk na klupi uspe da sklopi sve kockice i pronađe pravu petorku, verujemo će se noćas na slavlju služiti samo Jelen pivo, a Efes ostati za naredno kolo. Željko Obradović je čovek koji u jednom trenutku izgleda kao spokojni derviš koji vodi svoj tim ka prosvetljenju a u sledećem već postaje Sulejman Veličanstveni spreman da povede napad na sve pred sobom uključujući i sudije, zapisnički sto pa i sopstvene igrače. Kada on podvikne čuje se više od hiljadu janjičara u pohodu, to nije samo instrukcija, to je kao ezan sa vrha minareta, svi čuju i znaju šta im je činiti. Kada bi on na Kapali čaršiji prodavao ćilime, svojom harizmom bi prodao i ćilim i priču kako je taj ćilim tkala njegova baba gledajući VHS snimke njegovih finala Evrolige.
Ko će večeras slaviti? Da li će to biti Turci uz svoje čajeve i baklave gde svaka ima više slojeva nego turska sapunica ili Srbi uz prebranac od Svetog Nikole? Da li će Istanbul večeras plesati uz zvuke darabuke dok Larkin izvodi svoje vratolomije ili ćemo mi uz „Tamo dalek“ naterati Efes da poželi da su umesto utakmice zakazali posetu Aja Sofiji.
Noćas će se jedan tim praviti da ga poraz ne boli, Turci će možda reći da je Bosfor bio previše miran pa im igra nije tekla, dok ćemo mi ako izgubimo sve svaliti na sudije, povrede, gravitaciju ili ako baš zatreba na vremensku prognozu. Ali bez obzira na ishod jedno je sigurno, a to je ljubav i podrška koju ovaj tim ima i u dobru i u zlu, zato dragi moji ne očekujte puno ali nadajte se svemu jer to je Partizan, klub koji je sposoban da te od najveće tuge dovede do najvećeg ponosa i zato budi ponosan bez obzira na sve, na klub za koji navijaš, budi čovek a ne broj.
Piše: Marija Andrić
