Na sajtu Volimpartizan.rs možete ponovo čitati najavu za utakmicu našeg Partizana iz navijačkog ugla.Na drugačiji i specifičan način pokušaćemo da dočaramo predstojeće duele i nadamo se da će Vam to biti zanimljiv tekst pred važne utakmice naše svetinje.
Uživajte:
Autor teksta: Marija Andrić
Novi početak, stara misija
Počinje nova sezona Evrolige – 2025/26. Više timova nego ikada, više utakmica, više putovanja, više zicer šansi ali više i zamki… A svakako i više prilika za one koji znaju šta znači tradicija, inat i snaga zajedništva. Ovo nije samo još jedna sezona, ovo je prilika da Partizan nastavi tamo gde je stao: da gradi istoriju u vremenu kad drugi grade samo lepu fasade ispod koje se uglavnom krije oronuli zid. U svetu gde se klubovi prave kao neboderi u pustinji, mi nosimo teret i blagoslov da smo rođeni u gradu gde je košarka način života.
Novi član Evrolige, Dubai. Nemaju tradiciju, nemaju tribine koje dišu košarku, nemaju legende koje se prepričavaju generacijama. Ali zato imaju lovu. Naftni dolari su napravili ekipu od zvučnih imena, ali i dalje ostaje pitanje: da li se tim pravi na kasi ili na krvi i znoju parketa?
Da li će se zastava Srbije vijoriti na Burdž Kalifi kao simbol prve Partizanove pobede, ili će ta čast ostati rezervisana samo za novogodišnje vatromete? Hoće li predsednikov brat Šeik, koji inače često dolazi u Beograd na familijarna druženja, proslaviti sa predsednikom novi klub u Evroligi, ili će im crno-beli momci iz inata pokvariti to slavlje? Jer Beograd nije grad staklenih palata, već grad koji iz pepela pravi šampione i to baš uvek kad svi kažu da je nemoguće.
U pohod na novu sezonu, Partizan ulazi ojačan duhom i rasterećen dečjim bolestima koje je, nadamo se, preležao prošle sezone. Mario Nakić će morati da sačeka zbog povrede, mladi Finac još nije u timu, ali zato ostali deluju kao četa koja zna zašto je tu.
U poslednjem trenutku otišao je Nilikina u Olimpijakos, pitanje od milion dolara: šta su to Grci videli u njemu što mi nismo? Lundberg je ispraćen ovacijama kao poslednja rata kredita, Brendon Dejvis, naš snažni centar, odabrao je novi put, ali upravo to otvara prostor drugima da zablistaju. Ovaj tim je odbacio suvišno i ostao sa onim što se ne može kupiti: glađu za pobedama.
A onda, on, najveći, Željko Obradović. Dok se u Dubaiju pale svetla najvećih nebodera, u njegovim očima sija još jača svetlost, svetlost ambicije i pobede. Ako je Dubai grad veštačkih oaza, onda je Željko čovek koji od pustinje pravi raj košarke.
On nije trener, on je general, arhitekta, majstor koji umesto cigala koristi ljudsku snagu i volju. Kao što se Beograd razlikuje od Dubaija, jedan je grad koji pamti kroz ruševine, a drugi kupuje pamćenje novcem, tako se i Željko razlikuje od svakog drugog trenera. On je živi podsetnik da se legenda ne gradi po ugovoru, već isključivo od ljubavi prema onome za šta živiš, a za njega, kao i za sve nas, to je Partizan.
Prvo kolo, prvi sudar. Na jednoj strani milijarde, pesak i publika koja od spektakla jedino zna za fontana šou. Na drugoj, istorija, inat i crno-bela krv koja se prenosi s kolena na koleno. Partizan ne ide u Dubai da gleda vatromet. Partizan ide da zapali svoj.
I kada padne prvi zvuk sirene, jedna stvar će biti jasna: Dubai može da kupi zvezde, ali što trče jedan dobri čovek: “Ja nisam zvezda, ja sam Partizan !” I možda će Burdž Kalifa svetleti u čast milijardera, ali cela Evropa će znati da se prvi šamar njihovom snu dogodio onda kada su na teren izašli momci u crno-belom. Zato momci danas samo jako do pobede, za san, za ljubav, za najbolju sezonu, za nas. Volimo vas!
Piše: Marija Andrić
DONIRAJ I PODRŽI
RAD PORTALA
Ukoliko želiš da podržiš nezavisni rad portala Volimpartizan.rs , možeš to učiniti donacijom. Svaka podrška znači. Hvala ti što si uz nas.
PayPal donacija
paypal.me/volimpartizan
