Na sajtu Volimpartizan.rs možete pronaći najavu za utakmicu našeg Partizana iz navijačkog ugla.Na drugačiji i specifičan način pokušaćemo da dočaramo predstojeće duele i nadamo se da će Vam to biti zanimljiv tekst pred važne utakmice naše svetinje.
Uživajte:
Piše: Marija Andrić
Dragi ljudi, poštovaoci crno belih boja i treš romantizma, dobrodošli u svetlo Lionske arene, gde naš voljeni klub još jednom odmerava snage sa Asvelom, francuskim klubom iz predgrađa Liona. Obzirom da Partizan ima poseban motiv protiv klubova iz predgrađa, verujemo da će i ova utakmica biti još jedna od onih za pamćenje. Obzirom na rezultate oba tima u poslednjem periodu, oni bi više voleli da igraju šah, ali su se ipak opredelili za košarku i spremni su da nam pokažu još jedan „damin gambit“ na parketu.
Sa jedne strane domaćin, francuski Asvel predvođen trenerom Pjerom „Gospodarom lutaka“ Pupetom, čije su taktičke kombinacije često toliko komplikovane da se i njegovi igrači izgube u prevodu. Sa druge strane naš Partizan kreće u još jedan pohod predvođen svojim dirigentom. Kada Željko Obradović uđe u arenu, vreme stane, koševi se zatresu od uzbuđenja, a parketi sami od sebe zaškripe devetu simfoniju u čast njegovog prisustva. On je Betoven košarke, diriguje simfonijom sa takvom preciznošću da svaki bek zvuči kao violina, a centar kao kontrabas. Njegova tabla nije obična taktička ploča, to je alhemijski recept koji protivnike pretvara u nemoćne posmatrače.
Željko nije samo trener, on je košarkaški Hudini, čovek koji izvadi trik iz rukava u trenutku kada svi pomisle da je gotovo. Francuski „Gospodar lutaka“ može da vuče konce, ali Željko je onaj koji spretno drži sve figure u svojoj šahovskoj igri, pretvarajući napad u harmoniju a odbranu u simfoniju. I kada večeras stane na ivicu parketa u Lionu gledajući kako se njegova ekipa bori protiv Asvelovih legionara, jedno je sigurno: ovaj „čovek sa 1001 idejom“ će ponovo smisliti nešto što Pjer Pupet sa svojim koncima i marionetama ne može da predvidi, jer gde god Željko ide, košarka nije samo igra, to je umetnost.
Ipak oni koji pored sjajnih trenera predvode ovo veče, su svakako igrači. Francuzi na bekovskim pozicijama imaju sjajnog Nanda de Koloa, „čuvara svetlosti“ ovog tima, koji je nekada toliko precizan da bi i švajcarski sat zvao 95 tačno vreme da pita koliko je sati. Krila predvodi Johan Sisoko, sa pratnjom Edvina Džeksona i Šakila Herisona, momaka koji trče toliko brzo da bi mogli da konkurišu za štafetu 4h100 metara. Naravno prvi reket Francuske ekipe, ne nije Gael Monfis, već nekadašnji Partizanovo zakleti kapiten, Žofri Lovernj, čovek koji je u Beogradu uradio ono što bi svaki navijač Partizana poželeo, odbranio čast kluba, ali ovaj put pogrešnog. Nakon što je „sredio“ našeg kapitena u toj utakmici, ponovo se kandidovao za tu poziciju od sledeće sezone, trenutno je na privremenom radu u svojoj zemlji, ali kaže od sledeće sezone je slobodan, videćemo hoće li mu večeras naši centri zatvoriti put do pasoške kontrole?
Ah ta pasoška kontrola, umalo da bude noćna mora našeg tima. Karlik Džons, naš sjajni plejmejker, počeo je svoju Evropsku odiseju kao Tom Henks u filmu „Terminal“, zarobljen na šalteru aerodroma. Dok su saigrači već zamišljali kroasane i kafu u Lionu, Karlik je morao da ubeđuje službenike da je njegov pasoš istekao samo zato što je češće bio u reketu nego u ambasadi. Posle nekoliko telefonskih poziva i objašnjenja da nije turista, već musketar sa loptom, dobio je dozvolu za polazak u misiju. Na terenu Karlik nije samo obična figura, on je vitez koji kao da nosi mač britak kao laser za precizno dodavanje i čelični štit koncentracije. Njegova brzina je kao galop konja u bici, a njegov pregled igre i vizija u napadu podseća na Bonapartu kod Vaterloa koji je uvek bio korak ispred neprijatelja. Kada on krene u prodor, rivali se sklanjaju kao da je u pitanju dvoboj tačno u podne. Verujemo da će ubojita sablja našeg Napoleona pucati precizno iz ugla za tri poena. On nije samo igrč, već simbol borbe i odlučnosti Partizana, čovek koji je uvek spreman da svoju vitešku čast stavi na ispit pred najvećim izazovima.
Vašington je ostao u Beogradu, njemu pasoš trenutno ni ne treba, sreća nisu boginje ali jača prehlada jeste, dovoljno ozbiljna da se odmori i razmisli zašto je sedeo na hladnom betonu. Kažu da troši više maramica nego Asvel lopti, mi verujemo u suprotno. Sa druge strane Bonga se povredio baš kada nam je najpotrebniji. Čini se da je njegova forma bila toliko dobra da je odlučio da uzme kratak odmor pre nego što nas ponovo oduševi. Valjda će obojica ponovo biti spremni za sledeću bitku!
Nadamo se da je naš Sterling Braun dostojna zamena, on je u takvoj formi da je lepota njegove igre poput Francuskih renesansnih slika, ispunjena dubokim emocijama, poput navijača kada god njegova lopta uđe u koš. Izgleda da smo pronašli pravog džokera čija igra odiše elegancijom, preciznošću i savršenstvom. Njegovi prodori podsećaju na lepotu dela Pjera Rembranta, čiji su detalji toliko živahni da Vas unesu u sliku, ali umesto četkice Braun crta po terenu svojim dvokorakom i sjajnim driblingom, graciozno i sa lakoćom prelazi preko odbrane ostavljajući za sobom tragove kojima se dive čak i Francuzi kojima je lepota igre najvažnija. Njegove trojke su kao onaj zlatni fleur-d-lis, nežne ali snažne i nepogrešive, kao da su predodređene da ukrase svaku utakmicu svojom elegancijom. Svaki njegov pokret podseća na Šanel 5, sladak i harmoničan, koji protivnika uvek ostavi bez daha.
Trenutno Partizan ima centarsku liniju od koje zastaje dah, prvi među jednakima Brendon Dejvis čovek koji u isto vreme donosi i mir i nemir. Kada je utakmica na ivici a lopta traži nekoga hladne glave i preciznog tu je on. Njegovi pokreti u reketu su poput baleta graciozni i istovremeno smrtonosni za protivnika. Njegova smirenost pod košem je kao tiho jezero koje odražava munje ali ne dopušta da ga bilo šta uzdrma. Ako utakmica večeras bude na nožu, očekujte da upravo Dejvis zatvori knjigu sa svojim potpisom na kraju.
Naravno ne smemo zaboraviti našu planinu, naše Alpe pod košem, Tajrik Džons je kao srednjovekovni vitez koji čuva tvrđavu od osvajača. U reketu on je zid preko koga protivnici retko prolaze, njegovi skokovi su kao uzlet beloglavog supa sa Zlatara, a zakucavalje podseća na udar groma koji odjekuje kroz dvoranu. Kada protivnik pokuša da ga napadne shvati da je ipak došao do palate na Jelisejskim poljima ali da nema ključ, jer znam svi gde je ključ, Makron ga je onomad dao našem predsedniku…
I onda, tu je Pokuševski, koji je u poslednje vreme postao istinski čuvar svetinje. Njegove blokade su poput katapulta koji razbija svaki pokušaj napadača da osvoji reket, Pokuševski je taj koji reketira protivnike. Njegova duga ruka je poput koplja koje izranja u pravom trenutku, a njegovo čitanje igre podseća na mudraca koji vidi dva poteza unapred.
Verujemo da su svi naši centri mirne glave i nemirnog srca spremni da ispišu još jednu stranicu u knjizi pobedničke istorije našeg Partizana.
Podsetimo, Partizan je prošli put izgubio od Asvela u Beogadu, što nam je pokvarilo slavlje i put u gornji deo tabele, ali sada dolazimo u Lion puni motiva, nakon važne pobede u Aba ligi. Borba za gornji deo tabele je i dalje u toku a ova Evropska turneja mora da se završi pobednički.
Večeras kada se sretnu ova dva tima jedno je sigurno, uzdrmaće se dvorana ali i nervni sistem navijača Partizana. Naš tim je silno motivisan ali i oslabljen, međutim svi znamo da je ovaj tim najbolji kad je najteže, zato Partizane igraj samo srce samo onako kako najbolje umeš, a Vi dragi Grobari nitroglicerin pod jezik, dok Vi sa slabijim srcem gledajte ipak šah. Partizane večeras sve od sebe daćeš ili stvarno ne znam kad ćeš. Ipak noć je najtamnija pred zoru!🖤🩶🤍
Autor teksta: Marija Andrić
