Na sajtu Volimpartizan.rs možete pronaći najavu za utakmicu našeg Partizana iz navijačkog ugla.Na drugačiji i specifičan način pokušaćemo da dočaramo predstojeće duele i nadamo se da će Vam to biti zanimljiv tekst pred važne utakmice naše svetinje.
Uživajte:
Piše: Marija Andrić
Dragi naši crno-beli saborci, jeste li se oporavili od slavlja? Pre dva dana u Vilerbanu Partizan nije odigrao utakmicu već „Labudovo jezero“ na terenu. Francuska je mislila da će njihov Asvel, domaćin u svom malom zamku odoleti srpskoj navali, ali crno-beli su od prvog minuta pokazali da ne dolaze kao gosti već kao osvajači. Ono što je počelo kao utakmica, ubrzo se pretvorilo u demonstraciju sile. Razlika od 31 poen razlike nije bila samo brojka na semaforu, niti broj trofeja koje je Željko već osvojio, to je bila košarkaška poruka celoj Evropi. Naš tim je pokazao da ne igra samo za bodove već da bi pokazao ko je najbolji. Svi su dali svoj doprinos, pored fenomenalnog napada, i odbrana je izgledala kao vojska u formaciji Živojina Mšića. Navjači još uvek ne mogu da veruju šta su videli, jedni druge i dalje pitamo „da li je realno da smo ovako dominirali?“ Partizan se iz Vilerbana vratio kao osvajač, ali ovo nije kraj njihovog pohoda. Ovaj tim ne samo da želi pobede – već da ostavi trag. A ako je suditi po onome što smo gledali pre dva dana, Evropa će ih još dugo pamtiti.
Večeras nas ipak očekuje nešto teži zadatak, standardno nezgodno gostovanje u Milanu. Kada italijanska modna kuća i srpska sportska kuća ukrste koplja, očekuje nas ništa manje od uzbudljive utakmice.
Košarkaška publika će ove noći gledati okršaj dve trenerske legende, dva mozga košarke, ljudi čija je vizija igre iznad svih pojmova logike i verovatnoće. Sa jedne strane Etore Mesina italijanski Leonardo Da Vinči, čovek koji jednim crtanjem na tajm-autu može da sastavi Mona Lizu na tabli. S druge strane Željko Obradović, srpski Nikola Tesla košarke, vizionar koji nekada deluje ko da igra utakmicu u glavi dok protivnik još uvek vezuje pertle. Kada se u jednoj areni, na jednom parketu sretnu ta dva maga, to nije samo još jedan košarkaški meč, to je susret dva genija, dva vizionara koji su ovu igru podigli na nivo nauke. Ali ovo nije samo susret strategija, ovo je duel dva stila i dve filozofije ove igre. Italijanska škola, graciozna kao Milanska katedrala, protiv srpskog prkosa, snažna kao Kalemegdanska tvrđava. Dok će jedni igrati kao da su došli da snime reviju na terenu, drugi nose teret istorije, i pokušaće da osvetlaju obraz srpske košarke jer je ponosu nacije Željkov kum sinoć pokvario slavlje.
Na parketu nas očekuje prava drama, jer sa obe strane imamo one zbog kojih i volimo ovu igru. Perjanica italijanske ekipe, Nikola Mirotić, kada je on na terenu lopta u njegovim rukama deluje kao četkica kod Đovanija Belinija, sve što zamisli on to i ostvari, trojke, šut sa poludistance, prodor, nema pozicije odakle ne pogađa, verovatno da šutne iz drugog reda tribina ušlo bi, kao da ga je učio Peđa Drobnjak kako se šutira iz auta. U igri Mirotić izgleda kao čovek od milion poteza, ali izvan terena… pa recimo da taj „potez reči“ baš i nije njegova jača strana. Možda je prošao najbolju košarkašku školu, ali u školi života je očigledno bežao sa časova. Njega će večeras čuvati Partizanov ministar odbrane, Isak Bonga, kada on igra odbranu, protivnik se ne bori samo protiv čoveka, on se bori protiv sile prirode. U prošlom kolu Bonga je ostavio sve na terenu, bukvalno. Klizav parket i nije bio prepreka za njega, jureći za svakom loptom delovao je kao divlji vetar koji nosi sve pred sobom. Sada kada bude naspram Mirotića, očekujemo da će nam pružiti najbolje od sebe.
Tu je naravno i bivši Partizanov „buntovnik bez razloga“, Zek Ledej, sada u Armaniju, deluje kao onaj dečak koji je odlučio da promeni razred, ali je zaboravio da je Partizan univerzitet košarke, a na klupi ima rektora. Zek će se naći pred Brendonom Dejvisom koji u prošlom kolu nije igrao već dirigovao „Mesečevu sonatu“ na terenu. Kada on izađe na parket, košarka se pretvara u poeziju a centarska pozicija dobija potpuno novo značenje. On nije samo čovek iz reketa već reketira i protivnike kada stane iza linije za tri poena, pogađa precizno i hladnokrvno kao Žan Reno u filmu“Profesionalac“. Njegva igra je savršen balans snage i preciznosti. Ledej svakako ništa ne prepušta slučaju, uvek spreman da ugreje srca navijača ali i dvoranu svojom grejalicom ako zatreba, svakako mi verujemo će mu se zalediti i ruka i srce kada naš Dejvis stane u odbranu.
Na bekovskoj poziciji nas čeka brzina svetlosti protiv starog kompasa, Karlik Džons, eksplozivni motor koji menja pravac brže nego što Šarenac vikne „ide trojka!“ protiv Stefana Tonuta, iskusnog beka koji na terenu izgleda kao da koristi papirne mape u doba GPS-a. Naš motor ekipe, Karlik deluje kao bolid Meklarena, nemilosrdan u brzini, precizan u završnici i uvek korak ispred protivnika, dok je Tonut još uvek dobar, ali pomalo „zarđali brod“ u košarkaškoj luci, koji plovi samo ako je vetar povoljan, njegov problem je što ga večeras iz Južnog Sudana očekuje „južni vetar“ Partizana. Ako „Petar Maraš“ crno-belog tima bude na visini zadatka, „Crveni“ Tonut će ostati izgubljen kao turista na Milanskom Duomo trgu.
Bekovsku poziciju takođe pokriva i naš Danski viking sa trojkom u arsenalu koji pogađa kao top sa Hajberija. Ife Lundberg je čovek koji izgleda kao da je tek izašao iz neke sage o vikinzima a ne iz teške povrede, samo što umesto sekire u ruci drži loptu, a njegovo oružje nije sila, već hladnokrvnost i besprekorna tehnika. U prošlom kolu je pokazao da ne postoji ništa što ga može zaustaviti, njegove trojke su bile ključne u prethodnoj utakmici pa verujemo da večeras sledi repriza. Lundberg igra u životnoj formi, odlučan i precizan, ali nenametljiv, pravi diskretni heroj Partizana, protiv Asvela je delio lekcije iz hrabrosti i šuterske veštine, protivniku je izgledalo kao da je vreme stalo. Njegov šut je kao jednačina sa jednom nepoznatom savršeno izračunato i bez mogućnosti za grešku, a ta jedna nepoznata je samo da li je šut za dva ili tri poena. Sa druge strane večeras će mu se suprotstaviti Leandro Bolmaro, neizvestan i nepredvidiv kao zaplet u „Televisa presenta“ sapunici. Bolmaro će svojim brzim nogama pokušati da zaustavi Ifea, ali ako je suditi po igri iz prošlog kola, to će biti kao borba Kojota i ptice trkačice.
Na centarskoj poziciji Partizan ima čoveka koji pomera oblake, kada Tajrik Džons kroči na teren, protivnik misli da je krenula lavina sa Mont Everesta. Njegova zakucavanja nisu samo dva poena, to je demonstracija sile. U prošlom kolu izgledao je kao da honorarno radi u areni kao električar, popravnja reflektore na krovu dvorane a usput i spusti loptu u obruč jer više vremena provodi u vazduhu nego na zemlji. On nije samo centar Partizana već Američka avijacija ovog tima. Njegov let deluje kao da se priroda dogovorila da ukine zakon gravitacije samo da bi Tajrik završio akciju na svoj način. Ako ste protivnik i vidite ga da leti ka košu onda znajte da je već kasno. Kada je on na klupi Aleksej Pokuševski ima svoju rolu. On deluja kao totalna suprotnost. Dok Tajrik juriša ka grmljavini da uhvati munju, Poku je olujno nevreme koje iznenada menja tok igre. Njegov stil je kombinacija improvizacije i tehnike. Nikada ne znate šta će uraditi sledeće ali uvek znate da će biti spektakularno.
Iako između Milana i Beograda ima više od 800 kilometara, ova utakmica može da izbriše sve geografske granice. Partizan i Armai, dva košarkaška sveta, sastaju se ne samo zbog bodova već i zbog časti, ponosa i borbe za gornji deo tabele. Ovaj duel nije samo meč – to je borba za samopouzdanje, za poruku celom košarkaškom kontinentu da crno-beli ne samo da pripadaju eliti, već su tu i da je predvode.
Sa Željkom Obradovićem, Partizan je više od tima – to je čista ljubav i emocija ali i ratnička horda sa generalom na čelu koji čita ovu igru kao knjigu. Armani možda ima svoj stil i zvezde, ali to ne znači ništa kada Željkov tim izađe na parket sa željom da dokaže da je svaka utakmica pa i ova korak bliže vrhu tabele. Za Armani ovo je pitanje opstanka u bici za plej-of, za Partizan ovo je više od toga, pitanje ponosa, duha i dokaz da ni jedan grad, ma koliko elegantan bio, ne može ugasiti plamen u srcu kluba iz Humske.
Verujemo da ovaj tim može mnogo, verujemo da magija može da se nastavi, da naš tim ima srce za još jednu pobedu i ponos svih nas. Partizan je tim koji nikada ne izlazi iz mode. Dok neki ulažu milione ko zna čijih para, u marketing i imidž, da postanu brend, crno-beli ostaju ono što su oduvek bili, tim koji nije građen da blesne na kratko već da dugo svetli. Željko Obradović je više od trenera, on je taj brend ovog kluba čija se ljubav ne kupuje, kao ni ljubav svih nas kojima ovo veče može da donese mnogo ili da uzme sve, a to je jedina tajna ovog tima čista emocija. I kada svi budu pričali o pobedniku ove utakmice, Partizan će biti taj koji će svim protivnicima i ostalim rivalima staviti do znanja da ni luksuz ni novac ni moć ne mogu da pobede hrabrost i srce. Zato momci večeras samo hrabro jer znate ko je uz vas. „Ko sme taj i može, ko ne zna za strah taj ide napred“ – Živojin Mišić
Autor teksta: Marija Andrić
