Gost Mozzartove rublike “Pet na pet”bio je Ivica Iliev. Njegove odgovore prenosimo u celini :
Bio je tri puta bio šampion države sa crno – belima. Jednom je podigao pehar iz nacionalnog kupa. Klub iz Humske zamenio je italijanskim ekipama Mesinom i Đenovom, potom grčkim PAOK – om, nemačkim Kotbusom, poljskom Vislom i izraelskim Makabijem. Vratio se u svoj Partizan da bi još jednom uzeo prvenstvo i kup. Ubeležio je i par reprezentativnih nastupa. Poslednjih sezona obavljao je funkciju sportskog direktora crno – belih. Naravno, gost MOZZARTOVE rubrike “Pet na pet” je Ivica Iliev.
Pogledajmo njegove odgovore…
1.Da li ste svojevremeno trenirali još neki sport osim fudbala i koji?
“Uvek sam bio fokusiran prema fudbalu, ali izvan sporta imao sam želju da postanem glumac. Kao dečak voleo sam kameru, zamišljao sebe kao glumca. Delimično, to mi se i ispunilo jer sam kao igeač i funkcioner često bio ispred kamera”.
2.Ko Vam je bio sportski uzor, idol, u tinejdžerskim danima?
“Nekako je logično da mi je životni uzor bio otac. Fudbalskih uzora bilo je više, od Peđe Mijatovića preko Deja Savićevića do Ronalda iz Brazila”.
3. Klub koji nosite u navijačkom srcu ? Pitanje je sigurno suvišno.
“Partizan je moj život”.
4.Sportski događaj koji je ostao u sećanju i koji ćete pamtiti celog života?
“Bilo je više utakmica koje su se urezale u pamćenje. Iz svakog kluba za koji sam igrao ima makar po jedan meč koji je ostavio trag. Moj prvi gol koji sam dao Laciju, gol Njukaslu, sećam se i više derbija koji su više od obične utakmice”.
5.Životni i sportski moto?
“Želi, veruj, videćeš slavu Božju”.
