PARTIZAN je pre 14 godina na klupi imao velikog motivatora Lotara Mateusa i uspeo je da premijerno dovede Ligu šampiona u Beograd. Mladi, talentovani stručnjak Aleksandar Stanojević je sedam godina kasnije imao isti taj “zarazni pelcer” optimizma, pa se mušema elitnog takmičenja ponovo tresla u fudbalskom domu crno-belih.
– Čitao sam neke komentare oko tog pravilnog razmaka od sedam godina za ulazak u Ligu šampiona. Interesantna je ta igra brojki, a ja volim matematiku. Ono što još više volim je taj mentalitet sa kojim je došao naš novi trener. Ima tu zajedničku crtu i sa Mateusom i sa Stanojevićem. Prethodna dvojica su verovala, baš kao i Đukić sada. Kad slušaš komandanta prema tome gradiš svoj optimizam ili pesimizam – objašnjava Iliev.
Podsetio se Iliev da situacija pred početak evropske misije 2003. nije bila značajno drugačija.
– Nerealna je totalno ta 2003. Niko nije mogao da očekuje da mi izbacimo fantastični tim Njukasla, posebno posle poraza u Beogradu. To se desi kada je ceo sklop pravi, verujem da sada imamo to zajedništvo i energiju, i možemo da verujemo da nerealno može da bude realno.
Slika u javnosti o mogućnostima naših ekipa na međunarodnoj sceni se nije značajnije promenila u odnosu na ta dva uspešna pohoda crno-belih.
Tada je bilo protiv velikana samo da odigraš da se ne obrukaš, da možda pokažeš neki individualni kvalitet, da se eventualno predstaviš Evropi za prodaju. To je bio maksimum u našim okvirima koji je bio zadovoljavajući. Mi smo tim rezultatima razmazili našu javnost koja je odjednom smatrala da je neuspeh ako ne uđeš, to je prokletstvo uspeha. Postali smo mnogo pesimističan narod, a kakve su ti misli, takav ti je život. Važno je verovati.
– Ova generacija je u prošloj sezoni proživela mnogo, postali su ozbiljni igrači, muškarci. Vidim ozbiljan napredak ekipe i to je ono što mora da raduje – završio je Iliev.
