Partizan vraća “svoju decu”? Tako bi nekako mogao da glasi epilog krize uzrokovane pandemijom korona virusa ukoliko sve bude po scenariju navijača crno-belih. Na treninzima tima koji predvodi trener Nenad Maksić, koji se održavaju na stadionu Partizana u dve grupe zbog epidemioloških razloga, pojavljuju se momci iz generacije 90 Strahinja Milić i Ivan Dimitrijević, odnosno, nešto mlađi Igor Mršulja.
Partizan, senka kluba s početka decenije kada se igrala EHF Liga šampiona u dva navrata i polufinale EHF Čelendž Kupa, mogao bi da napravi konkurentan tim za borbu za trofeje kojih u vitrinama nema od 2013. godine (Kup Srbije).
Bivši član pančevačkog Dinama i povremeni reprezentativac Srbije tokom mandata Nenada Peruničića, za sada, u svom nekadašnjem klubu održava formu i sprema se za narednu sezonu koja je kompletno pod znakom pitanja.
- Za sada nemam klub, treniram sa “Grobarima”, dok se nešto ne desi. Znaš ti mene, Partizan mi je sve dao, pa nije isključeno i da ostanem. Prvi ugovor sa klubom sam potpisao kada sam imao 16 godina, i evo za punih 14 godina profesionalne karijere, jedino me je moj Partizan ispoštovao i poštovao. Najviše bih voleo da smo dobri u finansijskom smislu pa da ostanem kod kuće, ali ne znam koliko je to realno.
Strahinja Milić Džambo je u razgovoru za 24rakomet.mk istakao da će naredne sezone braniti u Partizanu…
- Trenira, vidim da je krenuo da smrša. Prošle nedelje je trenirao dva-tri puta.
Sa pančevačkim Dinamom u kome je proveo praktično dve i po sezone, bivši član Gumersbaha i austrijskog Bruka, rastao se s početkom pauze zbog korona virusa…
- Dinamo je sjajan klub sa sjajnom upravom. Dve i po godine mi je tamo bilo savršeno. Žao mi je što nismo završili “započeto” – zaključuje Dimitrijević.
Tekst preuzet sa portala Balkan Handball
