Novi Partizanov plejmejker objašnjava kako je stigao među crno-bele, šta znači igrati za tim koji za četiri godine doživi samo sedam poraza i kako je naučio ko je Dražen Petrović
Novajlija u Evropi, Amerikanac suočen sa teretom ozbiljnih očekivanja navijača velikog kluba koji tradicionalno žele trofeje bez obzira na okolnosti. Njegovo ime je Najdžel Vilijams Gos, on je novi plejmejker Partizana i čovek od kojeg će u sezoni pred nama polaziti svaka akcija crno-belih.
A dugo u klub iz Humske nije došao igrač tako bogate koledž biografije zbog koje bi i trebalo da ponese epitet najvećeg letnjeg pojačanja Partizana, sa kojim će da bije bitke na pet frontova – novoformiranom Superkupu ABA lige i samom regionalnom takmičenju, Evrokupu, Kupu Radivoja Koraća i MOZZART Superligi Srbije.
„Za sada sam se dobro uklopio. Imamo stvarno dobre trenere koji su dosta pričali sa mnom, pomažu mi se da snađem. Tim je baš mlad, ali posedujemo dobru timsku hemiju, hoćemo da se takmičimo na visokom nivou. Biće uspona i padova tokom sezone, ali verujem da ćemo pokazati mnogima da greše i da vredimo više nego što misle“, rekao je Vilijams Gos na početku razgovora za MOZZART Sport.
Ovaj momak rođen je u predgrađu Portlanda, Hepi Veliju, što bi u prevodu na srpski značilo srećna dolina. I zaista deluje srećno kada priča o odluci da dođe u Evropu, odnosno Partizan.
„Raspitao sam se kod mnogih koji su imali iskustvo igranja u Evropi, rekli su mi da Partizan ima veliku i bogatu tradiciju osvajanja trofeja i razvijanja mladih igrača. Pričao sam i sa generalnim menadžerom Jute koji mi je to potvrdio. Ovo je sjajno mesto za moj dalji napredak“.
Nije tajna da su se za njega interesovali i drugi klubovi, pominjala se i Crvena zvezda, kao i neki drugi sa Starog kontinenta.
„Moj menadžer je pričao sa pet, šest klubova iz pet različitih zemalja, ali kad sam dobio informacije o Partizanu, sve mi je zvučalo baš dobro. Ali, zaista ne znam koji su me to ostali klubovi tražili.”
Osnovno znanje o crno-belima je posedovao zahvaljujući ovdašnjim asovima koji su igrali „preko bare“.
„Čim sam shvatio da ću ići u Partizan, krenuo sam da tražim dodatne informacije. Naravno, znam da je Vlade Divac jedan od naslavnijih košarkaša koji je igrao ovde. Takođe, tu je i Saša Pavlović, znam i da je Bogdan Bogdanović igrao ovde“.
A za dodatne stvari konsultovao je i internet.
„Video sam neke snimke navijača sa mečeva u Pioniru. Zanimljivo, čim se pojavila informacija da bih mogao da potpišem, počeli su da mi šalju poruke na Instagram. I to mi se svidelo, jer sam i ja veoma strastven kada je u pitanju košarka. Deluje mi da u Beogradu svi dele tu strast za košarkom“.
Kako je reagovala njegova porodica kada je rešio da pre Jute koja ga je izabrala kao 55. pika, ipak odabere Evropu?
„Bliska smo familija, zajedno smo doneli odluku o dolasku u Beograd. Majka je oduvek bila zadužena za moje školovanje, a otac za košarku, on je baš bio pristalica ideje da dođem ovde na početku profesionalne karijere. Da sam ostao u Juti, bio bih treći plej. Otac mi je rekao da moram da se razvijam na visokom nivou. Potrebne su mi jake utakmice sa pravom atmosferom“.
Inače, ovaj momak je odlučio da uzme dres sa brojem tri za kojeg su mu rekli da ga je prethodno u Partizanu upravo nosio Pavlović, a Vilijams Gos za trojku se opredelio zbog jednog od heroja iz detinjstva – Alana Ajversona.
Zanimljivo, u timu Partizana sačekala su ga dvojica momaka sa kojima se već sreo kao junior u Pragu 2013. godine.
„Igrao sam protiv Mihe Andrića i Đoka Šalića. Srbija nam je tada zadala mnogo problema, a video sam koliko su Srbi dobri košarkaši i veoma ih poštujem. To mi je do sada bio jedini susret sa srpskom košarkom. Micić je bio tu takođe. Gledao sam, naravno, i duele SAD i Srbije u Madridu i Riju“.
Novi Partizanov plejmejker priznaje da ne poznaje još konkurenciju na Jadranu, ali su mu pričali za derbi sa Crvenom zvezdom.
„Znam da ovde svi navijaju za Partizan ili Zvezdu, treće ne postoji. Igrao sam ranije utakmice timova sa velikim rivalitetom, ali ovo je znatno drugačije. Prvo, radi se o profesionalcima, drugo, tu je i velika istorija. Jasno mi je da ovde to mnogo znači ljudima i zato ću učiniti sve da obradujem navijače Partizana u derbijima“.
Vilijams Gos kaže da ne oseća pritisak zbog toga što prvi put igra u Evropi i to za veliki klub. I to potkrepljuje zanimljivim podatkom – za četiri godine igranja u čuvenoj srednoj školi Findli Prep iz Nevade.
„Sa srednjom školom sam dva puta bio nacionalni šampion, sa Gonzagom igrao Fajnal for NCAA, sa SAD bio prvak sveta. Igrao sam do sada na najvišem nivou. Za mene je to nije problem, navikao sam. Do sada sam se uvek dobro adaptirao, trudim se da napredujem na svakom treningu. Verujem da ću se najkasnije do sredine sezone već potpuno navići na evropsku košarku“.
Nije mala stvar za Partizan što je doveo momka koji je prošle godine igrao najvažniju utakmicu u američkoj košarci posle finala NBA lige. Univerzitet Gonzaga je pod vođstvom Vilijams Gosa dogurao do finala, gde je Severna Karolina bila jača (71:65), ali je Najdžel bio najbolji u svom timu sa 15 poena, devet skokova i šest asistencija.
„Baš sam rekao Anriću da me je poraz Srbije u finalu EP podsetio na Gonzagu. I dalje se redovno dopisujem sa trenerom i bivšim saigračima. Nedostaje mi sve to, bila je to najbolja sezona do sada u mom životu. Pobedili smo na 37 mečeva, izgubili samo dva“.
Za čitaoce našeg portala pokušao je da malo bliže objasni važnost „martovskog ludila“ u američkoj koledž košarci.
„To je jedan od najvećih sportskih događaja u Americi. Zato što moraš da dobiješ šest mečeva, a ako izgubiš ideš kući. Nemaš pravo na grešku. A kad dođeš na Fajnal for, igraš na fudbalskim stadionima, gledalo nas je 75.000 ljudi i obavezno svi uvek navijaju za autsajdere“.
Vilijams Gos je prošle sezone uvršten u drugu najbolju petorku NCAA lige. A osnovu za uspešnu karijeru napravio je u već pomenutoj Findli prep srednjoj školi koja je dala i neke NBA šampione. Ali i u kojoj je bio saigrač bratancu Dražena Petrovića, odnosno sinu Ace Petrovića.
„Bilo je ludo, za četiri godine smo izgubili samo sedam utakmica, osvojili dve nacionalne titule. Igrao sa Tristanom Tompsonom, Korijem Džozefsom, Entonijem Benetom. Znao sam da će me dobro spremiti za koledž. Jednu godinu sam tamo igrao i sa Markom Petrovićem. On je na kraju otišao u San Francisko. Znam da je Dražen jedan od najboljih evropskih košarkaša svih vremena. Pričao sam i sa Divcem o ovome, znam da su bili bliski, gledao sam i film „Nekad braća“.
Momak koji za sebe kaže da je odrastao kao navijač Lejkersa uživajući u bravurama Kobija Brajanta i Šekila O’Nila, ističe i jednog Evropljanina kao uzora.
„Toni Parker! Uvek sam ga gledao, pogotovo njegove floutere, volim takve šuteve. On je u tome sjajan, hteo sam da budem kao on. Svugde može da dođe, ali ludo je, jer je brz, ali ne baš kao munja. A opet mu sve stvari polaze za rukom“.
Zanimljivo, van terena, za razliku od većine iz njegove generacije nije preveliki ljubitelj video igrica.
„Nisam ih igrao sigurno poslednje četiri godine. Ipak, tokom letnje lige sam radio nešto sa EA Sportsom, pa sam dobio Xbox na poklon. I odlučio sam da ih ponesem u Srbiju da bih imao šta da radim na početku. Ranije sam imao dosta obaveza, roditelji su uvek insistirali na učenju, bio sam dobar đak i student. A hteo sam i da usavršavam svoju igru, pa sam uvek tražio da radim nešto produktivnije od igrica.”
Igrice mu nisu hobi, ali zato jeste, pomalo iznenađujće – moda.
„To me zanima. Imam nekoliko prijatelja koji prave modnu liniju, dizajniraju pa sa njima radim i često se konsultujemo. A i Italija je baš blizu, možda i uspem da skoknem do Milana (ha-ha-ha)“.
I na kraju, poruka za navijače?
„Mogu da obećam da ću na njihovu podršku i strast sa tribina umeti da odgovorim istom merom na terenu u dresu Partizana. Znam da je ovaj klub mnogo veći od mene ili bilo kog drugog igrača. Uradiću sve da ih usrećim“, zaključio je Najdžel Vilijams Gos, u razgovoru za MOZZART Sport.
(FOTO: MOZZART Sport, MN Press, Action images)
