„Ne verujem da po pitanju statusa Ivana Bandalovskog više bilo šta može da se promeni. Njegova želja da ode je kulminirala tokom utakmice sa Zaglebljem, kada je sedeo na klupi. Ne bih da pričam o detaljima, jer nisam bio prisutan kada se to dešavalo, ali je jasno da kod igrača postoji nezadovoljstvo“
„Pre pet, šest dana smo u klubu imali novi razgovor sa njim na temu statusa, a tada se pojavio sa potpuno drugim zahtevom u odnosu na raniji dogovor da mu izađemo u susret i pustimo ga čak i uz manje obeštećenje. Jedno je pričati da voliš klub i pisati svašta na društvenim mrežama, a nešto sasvim drugo su dela. Ovo što je on uradio je licemerno“.
„Tada smo se dogovorili o produžetku saradnje za godinu dana, a njegova primanja su povećana 50 odsto. Mesto u timu, naravno, niko nije mogao da mu garantuje, a očigledno je da on nije mogao da se pomiri sa tim da je Vulićević u prednosti. Sada je dobio samo ono što je sam hteo, da bude precrtan“.
„Tada je Vulićević bio na klupi i nijednom se nije pobunio, digao glas, tražio bilo kakvo objašnjenje. Imajući u vidu njegovu karijeru i autoritet koji uživa svakako je Vulićević imao mnogo više razloga da se žali, a nikada to nije uradio“.
