KRAJEM oktobra 2015. funkcija sportskog direktora Partizana je “oživela” posle punih osam meseci i odlaska Dragana Ćirića iz Humske. Dolazak Ivice Ilieva izazvao je mnogo skepse kod pristalica crno-belih, najviše zbog činjenice da se bez iskustva prihvatio izuzetno odgovorne uloge. Ipak u prethodne dve godine Iliev je u svoju funkcionersku “ličnu kartu” upisao Leonarda, Evertona i Tavambu, što je značajno promenilo sliku o njegovim kapacitetima i pre svega načinu rada.
U razgovoru za “Novosti”, Iliev sa distance od 27 meseci, koliko je prošlo od povratka u Humsku, vrti film o gotovo slučajnom dolasku na funkciju koja mu po sopstvenom priznanju prija, ali i ozbiljno obavezuje.
– Neko je rođen da bude Pikaso, neko Madona, a neko da bude direktor. Po završetku igračke karijere nisam hteo da se bavim fudbalom jer sam znao kako sve funkcioniše, da na poziciju možeš da dođeš samo ako neko lobira za tebe. Prvi sam primer da je neko došao putem “audicije”, preko razgovora za posao. Bio sam jedan od četiri, pet kandidata na listi i treći ili četvrti sa kojim je Vazura razgovarao i njegov izbor bio sam ja. Za sve ovo je zaslužan on, dao mi je potpunu slobodu i autonomiju.
Kao ključ dobrog funkcionisanja i uspešnog poslovanja sportski direktor crno-belih vidi jasno raspoređena zaduženja i veliku ljubav prema klubu.
– Imam neku želju, ideju i viziju da postavimo Partizan na evropski nivo, da svake godine budemo bar za nijansu kvalitetniji i ozbiljniji. Verujem da je ključ za to sve ono što smo radili, a u tome su satkani ljubav prema Partizanu, energija, strast, vizija, ambicija, vera. Mi svi gledamo na Partizan kao da mu dugujemo. Ne možemo da mu vratimo koliko je on nama dao. Lični interes svakog od nas polazi iz interesa Partizana. Svima bih poželeo da imaju upravu kao mi.
Novac, po rečima Ilieva, ne predstavlja važan faktor u poslu kojim se bavi.
– Ljudi se zadovoljavaju materijalnim. Meni je bitnije šta ću da ostavim iza sebe, a ne šta ću da uzmem. Mnogi pogrešno gledaju na stvari. Meni su svi govorili da završim trenersku školu, ali ja ne vidim sebe u tome, neću, ne želim. Ipak, koliko god da su veliki benefiti u svemu ovome što radim toliko su i posledice velike, na to uvek moraš da budeš spreman.
Adrenalin je nešto što je vuklo Ilieva kroz igračku karijeru, a takav je i sada kao funkcioner.
– Impulsivan sam, u početku sam bio striktan, direktan, maltene bezobrazan. Fudbal je nešto što povuče svakog da misli da zna, svi misle da su najpametniji. Da je tako ne bi grešili, svi bi sve pogađali. Da su svi bili u pravu ne bi došli ni Leonardo, ni Everton ni Tavamba. Uvek verujem svom instiktu. Kad počneš da sumnjaš u ono što radiš, to je početak kraja. Ovde jedva čekaju grešku da bi mogli da upere prst u mene.
Želje u bliskoj budućnosti su, uglavnom, vezane za međunarodnu scenu.
– Verujem da ćemo konstantno biti sve bolji. To se odnosi na najbitnije tržište, evropsko, tu je jedini pravi pokazatelj kluba i onoga što si uradio. Ni kao igrač nisam gledao samo u svoje dvorište, lokalnog karaktera, jer od toga nema benefita, kratko traje. Dokle god sam direktor moj primarni cilj će biti Evropa, što naravno ne znači da se odričemo domaćih takmičenja, to dupla kruna iz prošle sezone najbolje govori – zaključio je Iliev.
SUMA (NI)JE SPORAN
NAJSKUPLjA akvizicija Partizana, Sejduba Suma, još nije pokazao ni delić repertoara zbog kojeg je doveden u redove srpskog šampiona.
– Suma je u prethodna dva kluba imao učinak kao Leonardo kod nas. On je bio prva zvezda, bio je nedodirljiv, sve se vrtelo oko njega. On ovde nema prostor da odigra utakmicu da se ne vidi na terenu. Kad je tek došao, posle prve utakmice je bilo komentara “pa ovaj se ovaj šeta”. To je zato što nema nikakav kredit. A uz to je problem što je plaćen koliko je plaćen.
