Ilić pred Lučane bez uvijanja: „Neshvatljivo je kako sa igračem više primamo dva gola u finišu“

Konferencija za novinare pred gostovanje u Lučanima nije počela sa taktičkom skicom, nego sa priznanjem. Saša Ilić je otvoreno rekao ono što se u Humskoj već danima šapuće — Partizan iz meča u meč pravi iste greške u odbrani, a poraz od Hetafea (1:3) samo je poslednja u nizu utakmica u kojima je crno-beli tim sam sebi presudio u finišu. Uz to, potvrđeno je i da je klub reagovao na kršenje discipline Ibrahima Zubairua i Dembe Seka, pa je Zubairu privremeno sklonjen iz tima. Ambijent u kome se ide na put u Lučane, blago rečeno, nije komotan.

Igrač više, a golovi u poslednjih pet minuta

Najteža rečenica sa konferencije nije bila emotivna, nego činjenična. Ilić je rekao da mu nije jasno kako Partizan primi dva gola u završnici, i to sa igračem više na terenu. Ovo se, po trenerovim rečima, ove sezone već desilo četiri puta — što više nije slučajnost, nego obrazac.

„Neshvatljivo je i neobjašnjivo kako smo sa igračem više primili dva gola u samom finišu. Nadam se da nam se takve stvari više neće ponavljati.“

Trener je pokušao da odgovori i na pitanje uzroka, i tu je otišao dalje od uobičajenog trenerskog PR odgovora.

„Da li je u pitanju fizička sprema ili nedostatak komunikacije? Sigurno je da imamo problem u komunikaciji, koji je ključan u fudbalu. Čudno je da nas u odbrani ima više, a primamo golove u situacijama gde nas je pet na dvojicu rivala… To je situacija koju Partizan mora rutinski da odbrani.“

Kada šef struke javno kaže „pet na dvojicu“, on ne opisuje trenutak, nego dijagnozu. Problem nije u ideji, nego u izvođenju osnovnih stvari koje se u ozbiljnim klubovima podrazumevaju. I dokle god se to ne reši, nijedan raspored — pa ni onaj u Lučanima — neće izgledati bezbedno.

Šanse jesu tu, ali tako se sreća ne zaslužuje

Da bi slika bila poštena, Ilić je istakao i drugu stranu. Partizan protiv IMT-a i Radničkog stvara veliki broj prilika, u Madridu je posle uvodnih pola sata bio ravnopravan sa Hetafeom, i u više navrata je pogađao okvir gola. To nije samohvala — to je pokušaj trenera da javnosti kaže da tim nije bez plana u napadu.

„Bio sam igrač Partizana i znam da ekipa u nekim ranijim vremenima nije pravila toliko šansi protiv nekog španskog tima. Da je bilo 2:1 za nas, pričalo bi se da je Partizan vanaserijski. A nije tako. Ima dosta nedostataka.“

Ovo je najpošteniji deo obraćanja. Priznanje da bi jedan preokret proizveo pogrešnu sliku o timu, koliko sada pogrešnu sliku proizvodi svaki poraz u finišu. Realnost Parnog valjka trenutno je između te dve krajnosti — i baš zato je Lučane opasnije nego što izgleda. Protivnik koji dobro čeka, a Partizan koji zna da primi gol i iz ničega, klasična je kombinacija za bod koji Humskoj ne treba.

Pritisak, disciplina i granica trenerskog uticaja

Ilić se dotakao i pritiska pod kojim radi, i tu je bio odmereniji nego što bi mnogi bili u njegovoj poziciji.

„Pod stalnim sam pritiskom, bio sam kao igrač, a sada sam i kao trener. Partizan je klub koji volim, tu sam proveo najveći deo karijere i znam kako da se nosim sa time. Nije lako. Dajem maksimum, zapitam se pred spavanje da li radim neke stvari kako bi trebalo, ali sigurno je da dajem sve od sebe.“

To nije rečenica čoveka koji beži od odgovornosti. Ali jeste rečenica trenera koji svima daje do znanja da svaki gol u finišu ne zavisi samo od skice sa table. Slučajevi Zubairua i Seka su tu dodatna težina — kada klub javno interveniše zbog discipline, to znači da je stvar prešla granicu koja se rešava razgovorom u četiri oka. Ilić o tome nije previše govorio, a to je verovatno i najzrelije rešenje u ovom trenutku.

Apel navijačima uoči Lučana

Poruka publici bila je jasna i, ako se čita bez cinizma, sasvim legitimna. Ilić traži strpljenje jer ekipa jeste mlada, ali istovremeno ne skida odgovornost sa sebe i igrača.

„Razumem navijače i novinare, trenutna slika ne izgleda lepo. Ja sam na to navikao, ali ovim mladim momcima je neophodna podrška. Apelujem na navijače da im pruže vetar u leđa i pomognu im da izrastu. Svako od vas koji je očekivao da Partizan prođe Hetafe lagano, nije realan.“

Ova poslednja rečenica je važna. Ona pokušava da spusti očekivanja na razumnu meru, ali ne može da zameni ono što u Lučanima jedino vredi — bodove. Apel na strpljenje deluje ako iza njega stoji utakmica u kojoj se vidi da su greške u finišu prestale da budu pravilo. Bez toga, i najlepše rečenice o razvoju mladih igrača ostaju samo rečenice.

Partizan u Lučane putuje sa jasnim uputstvom od svog trenera i još jasnijim problemom koji ga je pratio celu sezonu. Ako u subotu tim ponovo odbrani vođstvo ili preokrene meč u kome bude imao brojčanu prednost, Ilićev apel dobija smisao. Ako ne, iste ove rečenice sa konferencije zvučaće mnogo teže već u nedelju ujutru.