Ilić posle poraza od Radničkog: “Nedopustivo je da smo toliko šansi promašili”

Partizan je imao igrača više skoro sat vremena i izgubio je 0:1. To je rečenica koja ne treba nikakav dodatni komentar da bi bila teška — ali komentar postoji, i trener Saša Ilić ga nije zaobišao.

Crno-beli su u Superligi ponovo pali na Humskoj, drugi put zaredom pred sopstvenom publikom, i to četiri dana pre onoga što je u ovom trenutku daleko najvažnija utakmica sezone: dvomeč sa Hetafeom i plasman u grupnu fazu Lige konferencije.

Previše šansi za ovakav rezultat

Ilić nije tražio alibi, ali je bio jasan oko toga što mu smeta najviše.

“Neverovatno je da smo toliko šansi promašili”, rekao je trener. “Momci su dali sve od sebe, stvorili smo dovoljan broj prilika da postignemo gol.”

Problem nije bio odsustvo šansi. Problem je bio odsustvo gola iz tih šansi — što je, u fudbalskom smislu, ponekad isto što i odsustvo šansi, jer krajnji ishod je isti. Radnički je sačekao, iskoristio jednu svoju, i otišao sa tri boda.

Ilić je pomenuo i taktički detalj koji nije beznačajan: u prvom poluvremenu, Partizan je u završnici imao previše igrača u šansi za gol, ali su šutirali sa pozicija koje to nisu tražile. “Bolje da se odloži lopta na stranu”, rekao je trener, što je blagi, ali jasno upućen signal da finalna trećina nije funkcionisala onako kako bi trebalo.

Gol primljen s igračem više — to Ilić nije preskočio

Odbrana je bila jednako bolan deo večeri, možda i bolniji od promašenih šansi u napadu.

Partizan je primio gol dok je imao numeričku prednost. Ilić je to nazvao direktno: “Nedopustivo je da su njihova trojica igrača bila skoro sami kod primljenog gola.”

Pomenuo je i Babu, iskusnog igrača koji “dobro drži poziciju i zna da igra fudbal” — ali je dodao da su se propusti svejedno dogodili. Nije to bila kritika igračevog karaktera, nego konstatacija da iskustvo nije automatski zaštita od organizacijskih rupa. I da te rupe moraju da se zatvore — posebno sada, kada dolazi Hetafe.

Navijači su ostali, i Ilić to zna

Uprkos drugom uzastopnom porazu kod kuće, tribine nisu okrenule leđa.

“Nije lako”, rekao je Ilić. “Obe utakmice smo izgubili pred našom publikom, to se nije dešavalo ne znam koliko vremena.”

Zahvalnost prema navijačima nije bila protokolarna fraza — bila je i blago upozorenje upućeno igračima: neko ostaje uz vas čak i kada nije lako, i to nešto znači. Posebno kada su u pitanju “mladi momci”, kako ih je sam Ilić opisao, koji još traže stabilnost u igri i samopouzdanje u ključnim trenucima.

Četiri dana do Hetafea

Ovde leži pravo pitanje prošle večeri — ne u tome koliko je poraz bolan, nego u tome koliko Partizan može da ispravi za četiri dana.

Superligaška forma je loša, i to nije moguće ignorisati. Ali kontekst je specifičan: klub koji je prošao u plej-of za Ligu konferencije i koji sada ima realnу šansu za grupnu fazu nije klub bez kvaliteta. Evropski i domaći rezultati jednostavno ne govore isti jezik u ovom trenutku.

Ilić je bio iskren: “Dokle ćemo stići, videćemo.” Nije to bila rezignacija — više je ličilo na trenera koji zna da ima posla, ali i da je naredni ispit previše važan da bi se trošio na dramatizaciju.

Partizan sada mora da skupi sve što ima — i reši bar deo onoga što je večeras pokvario — jer Hetafe neće čekati da se crno-beli vrate u ritam.