Kada saopštenja krenu da izlaze posle ponoći, obično to znači da neko nešto pokušava da ugasi pre nego što se ujutru zapali. Ovog puta nije uspelo. Cibona nije otputovala u Podgoricu na meč protiv Budućnosti kojim je trebalo da bude otvorena nova sezona ABA lige, sudijski spor je eskalirao, a prvo kolo se raspalo pre nego što je i počelo. U toj priči Partizan nije samo posmatrač: crno-beli treba da igraju kao domaćini protiv Ilirije u prvom, pa protiv Mege u drugom kolu, i to u Pioniru. Oba termina sada vise u vazduhu.
Ukratko
- Cibona nije otputovala u Podgoricu jer je utakmica odložena zbog sudijskog spora.
- Partizanova domaća kola protiv Ilirije i Mege u Pioniru sada su neizvesna.
- U pretrpanom kalendaru teško će biti pronaći nove termine ako se kriza brzo ne reši.
Zašto je Cibona ostala kod kuće
Klub iz Zagreba nije doneo ovu odluku samostalno. Dobio je obaveštenje da je meč sa Budućnošću odložen i time je javno postalo ono što se u kuloarima znalo već danima: liga i sudije nisu se dogovorile. Grupa od 63 arbitra tražila je bruto naknadu od 1.200 evra po utakmici, do 2.000 evra za finale, sezonske bonuse od 5.000 evra, puno zdravstveno osiguranje i naknade za slučaj povreda. Uprava lige to je okvalifikovala kao “ucenu” i raspisala konkurs za nove sudije.
Prijavili su se ljudi sa različitih strana sveta, uključujući i one iz košarkaški egzotičnih adresa poput Kolumbije, Estonije i Norveške. Klubovi su na osnovu toga verovali da će se prvo kolo odigrati. Onda su, prema navodima ABA lige, i te nove sudije počele da odustaju — po tvrdnji lige, nakon mejlova starih arbitara. Rezultat je da je prvo kolo ostalo bez pouzdanog sudijskog kadra, a druga utakmica prve večeri, Zadar–Bosna, delila je sudbinu one u Podgorici.
Šta ovo znači za Pionir
Ovo je deo priče koji navijače Partizana najviše dotiče. Ilirija u prvom kolu i Mega u drugom nisu bili mečevi od kojih se očekivala drama, ali su bili prilika da tim uđe u sezonu u domaćem ritmu, u dvorani u kojoj se gradi atmosfera pre velikih evroligaških obaveza. Sada ni jedno ni drugo nije garantovano. Ako se spor odugovlači, Partizan bi umesto dve rane provere na svom terenu mogao da dobije pauzu koju niko u ovom trenutku sezone ne želi — ni klub, ni trener, ni igrači kojima treba minutaža.
I tu je drugi sloj problema. U pretrpanom kalendaru, sa Evroligom kao glavnim opterećenjem, teško je zamisliti kada bi se ovakve utakmice mogle nadoknaditi. Svaki dan pomeranja pravi lančanu reakciju koja neće završiti na prvom kolu.
Podeljena liga i pitanje kontrole
Kriza nije pala s neba. Pet klubova — Crvena zvezda, FMP, Mega, Krka i Zadar — već je zatražilo od one tri koji vode ligu, Partizana Mozzart Beta, Budućnosti i Cedevita Olimpije, da pojasne situaciju i optužilo ih da su izgubili kontrolu nad takmičenjem. Kada polovina klubova javno pita ko vozi voz, to obično ne znači da je voz stabilan.
Za Partizan je ovde delikatno, jer je u toj upravljačkoj trojci. To znači i deo odgovornosti za način na koji se pregovaralo sa sudijama, kao i za činjenicu da je do prve večeri sezone dogurano bez rešenja. Sportska strana kluba tu ne može ništa — igrači, trener i stručni štab su spremni da rade svoj posao — ali institucionalni Partizan ne može da se pravi da posmatra sa strane.
Šta dalje
Nije samo prvo kolo u pitanju. Ako se dogovor ne postigne brzo, pod istim znakom pitanja naći će se i drugo, i treće, i četvrto. Regionalna liga koja godinama pokušava da se pozicionira kao ozbiljan proizvod ne može sebi da priušti da se raspada zbog sudijskih tarifa u nedelji otvaranja sezone.
Za Partizan je najracionalniji stav sada onaj mirni: pripremati tim kao da se igra, a paralelno raditi na tome da se ove utakmice u Pioniru odigraju. Jer ako ovaj spor pojede septembar, jede i deo ritma koji se ne nadoknađuje lako. A ritam je jedna od retkih stvari koje Partizanu u ovoj sezoni ne bi smele da fale ni iz sportskih, ni iz organizacionih razloga.
