VERNOST!!!
Nijedan prijateljski, ljubavni (bračni i/ili vanbračni, ), profesionalni, rodbinski odnos ne može da izdrži toliko razočaranja, neuzvraćene ljubavi, suza, krvi i znoja, i nikad niko ne dobija tako blanko vernost, na uvek i za uvek. Navijač godinama, iracionalno veruje da je njegov klub jedini za koji treba i moze normalan čovek da navija. Ni u snu ne može da zamisli da navija za neki drugi FK niti u dubini duše veruje da je neko ko navija za neki drugi klub baš potpuno psihički zdrav i s dobrom percepcijom realnosti.
Ima neverovatnih (i istinitih) priča. Izleče se ljudi od alkoholizma, “skinu” se s teških droga, odustanu od suprotnog pola, pa odu u manastir, prestanu da kockaju ili da se bave politikom, izgube veru u ljude, sebe, Boga. Cak je i Maršal umro. Pao je Sloba. Ali nikad, baš nikad pasionirani navijač ne prestane da veruje da ce u sledecem prvenstvenom kolu “naši” da zabiju “njihovima” gol vise, ili vec koliko treba. Kažu da nada umire poslednja. Nije istina. Nada da ce Partizan uzeti duplu krunu,LS….nikada ne umire!
Čak ni u navijackoj ljubavnoj poeziji ne postoji nesrećan kraj. Ima samo puno bezuslovne vere, nade, ljubavi i vernosti kakvu nijedna lepša ili jača polovina ne može da dobije od partnera. Nije da on to ženi ne daje zato sto neće, nego nema više, već je dao PARTIZANU . Tako da,ako niste ili ne nadjete nekog sebi sličnog morate se pomirii s realnošću. Svu ljubav, pažnju, vernost, poštovanje… morate da zaslužite. Ona bezuslovna već je zauvek poklonjena. Gledajte to iz lepseg ugla.verni navijači su sposobni da vole i budu verni do groba, i nisu neosetljivi i bez emocija kako vam se ponekad ččini. Umeju da bude posvećeni, nežni istrajni u svojim emocijama, da plaču, da se raduju, da čekaju i vole bez obzira na udarce sudbine, loše igre, plaćene sudije.
U navijanju za PARTIZAN ima mnogo jada i čemera, ponekad mnogo više nego srećnih trenutaka. Da se navijanje svodi na bolno i neizvesno čekanje tih momenata. Tako je valjda u svim odnosima, ali vas neki djavo tera da izdržite i ne odustanete. Pa ipak, od raznih relacija u svom životu odustanete, zaboravite ih, prebolite, oprostite… samo je za PARTIZAN rezervisana vernost do groba…. lojalnost, bar u GROBARIZMU, nije moralni izbor poput hrabrosti ili ljubaznosti; ona je vise nalik izraslini ili grbi, nečemu sto ste stekli.”
IVANA GARDINOVACKI
