Slobodni pad niko ne namerava da zaustavi, makar za sada…
Stanje u Fudbalskom klubu Partizan već godinama je daleko od dobrog, da ne upotrebimo neku težu reč.
Poslednji od neuspeha fudbalskog tima dogodio se u Azerbejdžanu, gde su crno-beli poraženi od malo poznatog Sabaha sa 2:0 uz očajnu i pasivnu igru s kojom se ne može ni do Lige konferencija.
A zašto bi se Partizan i trudio da igra u trećem po jačini evropskom takmičenju, kad je i prošle sezone pokazao da ne može da se nosi sa Šerifom iz Moldavije i AEK-om iz Larnake, dok su i Hamrun sa Malte, odnosno Slovacko bili veliki izazovi.
I u prošlosti su crno-beli znali da se brukaju u Evropi protiv, bar na papiru, slabijih timova (setimo se Makabija Petah Tikve ili Šarmoka), ali stanje u klubu verovatno nikada nije bilo gore.
Titula u srpskom prvenstvu nije osvojena u poslednjih šest godina, a veliko bi iznenađenje bilo da se to promeni ove sezone. Ni u Kupu Partizan nije osvojio pehar još od 2019. godine, a rukovodstvo kluba na čelu sa Milošem Vazurom i Miloradom Vučelićem kao da ne želi da shvati da je ostavka jedino pravo rešenje.
Mnogo trenera se izmenjalo za mandata gorepomenute dvojice, dovođeni su i odvođeni mnogi igrači, muljalo se sa finansijama i transferima, a očigledno je da se problemi javljaju i na terenu i van njega.
Kada stvari krenu po zlu, sasvim je legitimno da neko pokuša da izvadi klub iz krize, ali ako ne preuzmete odgovornost za dugogodišnji pad i konstantno brukanje i na domaćem i na međunarodnom nivou, onda nešto nije u redu.
„Grobari“ su još pre početka sezone istakli da će bojkovati domaće utakmice najviše zbog cene sezonskih karata, ali su nedavno izdali saopštenje na osnovu kog se jasno zaključuje da su problemi mnogo dublji, a glavni krivci su označeni imenom i prezimenom.
„Toliko glasna ćutnja Miloša Vazure i Milorada Vučelića na sve nepravde koje pogađaju naš klub su nam jasan pokazatelj da su oni ništa drugo nego saučesnici u tihom ubijanju Partizana„, mali je deo saopštenja navijača Partizana.
Reklo bi se da su „grobari“ malo pogrešili. Tokom dugog niza godina, Partizan se nije „ubijao“ u tišini, već veoma glasno i to je bilo jasno svakome ko je sa razumevanjem pratio šta se dešava oko kluba.
Kada u foteljama imate ljude koji će se usred problema i loših rezultata sakriti iza dečje tribine, a ne mogu da obezbede ni minimum finansijskih sredstava da bi Partizan igrao u Evropi (već licencu dobiju uz pomoć države), onda je jasno da proces uništenja kluba traje već dugo i da se loši potezi uopšte ne skrivaju.
„Grobari“ su u zvaničnom saopštenju kritikovali upravu kluba, na čelu sa Vazurom i Vučelićem, po čak sedam tačaka i to redom: smanjenje dugova, reforme, domaćinsko poslovanje, vraćanje stadiona u vlasništvo kluba, privatni kapital generalnog sponzora/sponzor iz inostranstva, izgradnja internata za mlade fudbalere i marketing i popularizacija kluba.
Po svim ovim parametrima može se pronaći osnova prema kojoj Vučelić i Vazura odavno više ne bi trebalo da su u klubu. Međutim, oni nisu pokazali želju da odu i kormilo prepuste nekom drugom, samo je pitanje ko bi se sad uopšte upustio u vađenje Partizana iz blata u koje tone sve dublje.
I nisu pomenuta dvojica jedini koji bi trebalo da preuzmu odgovornost. Ivica Kralj je usred prošle sezone najavio da će Partizan biti drugi u Srbiji, a završio je kao četvrti u istorijskoj sezoni za srpski fudbal. Tako je propuštena prilika da se igra Liga šampiona, ali sada je više nego jasno da je Partizan veoma daleko od nivoa iste. Tome u prilog govore i dovedena pojačanja. Više u Partizan ne dolaze tako zvučna imena, a malo je stranaca koji zaista prave razliku u kontinuitetu.
Trener Igor Duljaj preuzeo je tim kada verovatno niko drugi nije hteo. Nema iskustva kao glavni trener na visokom nivou, greške su normalna stvar, ali je ipak ponašanjem zavredio poštovanje i podršku navijača.
Mnogo toga je urušeno u klubu iz Humske, gašena je i struja na stadionu, tribine su prazne, trofeja nema ni na mapi, kao ni odgovornih za neuspehe, dok je kasa poprilično prazna. Zapravo, jedini je Duljaj bio hrabar da preuzme odgovornost za poraz od Sabaha, iako i sam zna kakve su mu trenutne mogućnosti i koliko su mu vezane ruke.
Partizan verovatno nikada nije bio na nižim granama, a bez radikalnih promena i čistke u Humskoj ništa neće krenuti na bolje. To je jasno svima, sem onima koji treba da povuku ključne poteze i omoguće klubu da se konačno razvija u pravom smeru.
Originalni članak Nova.rs