Otišla sam na izložbu ’’25 godina od Istanbula’’ i osim gostiju koji su direktno i indirektno učestvovali u tom događaju, bili su aktuelni i igrači KK Partizan. U prelepoj i opuštenoj atmosferi, sedela sam sa nekima od njih i razgovarala o ’’sasvim običnim stvarima’’. Tom prilikom sam upoznala Kenana koji je bio veoma raspoložen za priču. S obzirom na to da razgovor nije imao veze ni sa Partizanom ni sa košarkom, zamolila sam ga da se nađemo još jednom i da mu postavim neka pitanja koja bi verovatno interesovala većinu Grobara koji čitaju objave na ovom sajtu.
Ja nisam novinar i ne znam kako se radi intervju, ali sam spremila pitanja koja sam htela da mu postavim, jer da nisam ne bih imala šta da vam napišem, opet bih se ispričala sa njim o sasvim običnim stvarima, jer je on jedan fin i običan momak.
Kao prvo zamolila sam ga da dođe sa svojim ’’najboljim prijateljem’’ koga sam htela da upoznam. Zove se Sultan, ima oko 4 godine, crn je sa belim pegama na grudima i mešanac je. Usvojio ga je iz azila u Španiji i od tada su nerazdvojni (osim kada to gostovanja nalažu). Kaže da radije provodi vreme sa njim kući nego po diskotekama. Puno voli životinje i kaže da kada bi mogao, usvojio bi ih više. Poruka ljudima koji napuštaju svoje prijatelje je da to nikako ne rade, da pomisle samo kako bi se oni osećali da ih porodica odbaci i ostavi na ulici.
Kao i svi klinci, interesovanje za loptu je bilo u vidu igranja fudbala sa drugarima na poljani. Onda bi svi otišli na trening košarke, a on kući… Dok ga nisu ubedili da i on krene sa njima… I evo gde je sada. Kaže, da se nije opredelio za košarku, verovatno bi radio nešto što ima veze sa vojskom.
Njegov put do Partizana je išao od Bačke Topole, preko Spartaka iz Subotice (gde je otišao zajedno sa bratom), pa preko Španije do pozajmice za Partizan. Inače je iz Grobarske porodice i san mu je bio da zaigra u Partizanu.
Svi sportisti imaju svoj uzor i nekog ko je zaslužan za njihovo opredeljenje za sport kojim se bave, pa ni Kenan nije izuzetak, ali je interesantno to što je čovek koji je najviše uticao na njegovu karijeru zapravo Trejsi Mek Grejdi i njegovih čuvenih 13 poena za 30 sekundi… Od stranih igrača omiljen mu je Dirk Novicki, a od domaćih Stefan Marković. Njegov tim od 5 igrača je: Boutrajt, Marinković, Andrić, Veličković i Bilan.
Sa svima u klubu se lepo slaže, ali možda najviše sa Andrićem. U vezi je sa devojkom tri godine. Njegovi planovi za dalje…Pozvan je od strane Vujoševića za reprezentaciju BiH, a nakon toga se najverovatnije vraća u Španiju.
Povreda u Solunu? Na to pitanje sam dobila odgovor koji me je zaista iznenadio. Naime, ko nije upućen, nakon povrede Kenan više ne vidi na jedno oko. Kaže da je dobro što se to njemu desilo, jer da je nekom drugom, verovatno bi završio karijeru, ali on je optimističan i smatra da mu to neće predstavljati problem da nastavi gde je stao. Kaže da mu je trenutno veći problem kilaža koju je nabacio posle povrede, ali očekuje da će se sve dovesti u red.
Imala sam još jedno pitanje za njega (poruka navijačima Partizana), ali sam kroz razgovor shvatila da ne želim to da ga pitam… Videla sam da ni njemu, kao ni ostalim igračima, nije svejedno što su igrali pred praznom halom.
Ja više ništa ne bih ovde dodala osim da mi je izuzetna čast bila da ga upoznam i da provedem jedno prijatno prepodne sa njim. Želim mu puno sreće sa reprezentacijom BiH i u daljoj karijeri.
Ana Kostić
