GROBARI PIŠU…
Autor : Igor Manasijević
Bio je dan, kada se igrala sada već antologijska utakmica sa Barsom… Meni kao i svaki dan kada igra Partizan, nekako poseban, osećao sam neku euforiju i bukvalno čitav dan sam pričao samo o toj utakmici… Keva koja je sve to slušala,pored mene je zavolela Partizan i Duska Vujoševića..
Bližio se početak utakmice, Pionir pun kao nikad do tada… Keva je imala ritual da sa komšinicom gleda svake večeri omiljenu seriju.. Te večeri otišla je kod komšinice i rekla joj:”Daj, gledaćemo sutra reprizu serije, pusti da gledamo košarku.. Ova u čudu, pita je:” Otkad ti pratiš sport”? Ma kaže, ništa me ne pitaj, onaj moj ludak otišao u Pionir da gleda košarku, ceo dan samo o tome priča, ako Partizan ne pobedi, umreće…
Sutradan je komšinica došla kod nas na kafu i prepričavala mi kako su njih dve skakale i radovale se kao neka deca, na svaki Partizanov koš… Pričala mi je da je zavolela Duleta Vujoševića i obećao sam im da ću se potruditi da ih upoznam sa njim… Mama nažalost to nije dočekala, ali komšinicu sam upoznao sa Duletom, čak sam ih i slikao njenim telefonom… I dan danas čuva tu sliku, a ja često odem kod nje, poslušam je ponekad, popijem sa njom kafu i ispričam se…
