Stižemo u Šabac. Već na dolasku se vidi koliko su domaćini ozbiljno I professionalno pristupili organizaciji ovog meča. Lično, obišao sam dosta bazena, ovo je možda i najnetipičnija vaterpolo sredina u kojoj sam bio. Navijači su raspoređeni i na tribini i pored bazena tik uz, i iza igrača. Namerno kažem navijači jer, da su službena lica ili vip gosti bili sinoć iza klupa, bila bi to nadrealna situacija. Poseban ulaz za gostujuće navijače kojih je bilo oko 50 ak. Organizaciono, apsolutno najprofesionalnije što sam video na našim bazenima.
O suvoparnoj statistici i igri neću govoriti. Dok je predstavljanje igrača bilo u toku, ono što je zadivljujuće, da domaća publika NE zviždi gostujućim igračima. A onda, predstavljanje domaćih u NBA stilu sa gašenjem svetla na bazenu i reflektorom koji isprati svakog igrača ponaosob. Kod ovakvih stvari ideja čini spektakl. Čini ga i novac.
Ali, o svemu što novac čini, biće u nastavku ovog teksta.
Hala krcata do poslednjeg mesta, sve je u najboljem redu.Do poluvremena… A onda drugo poluvreme.Iza klupe Partizana gde su sedeli ljudi iz Hitne pomoći sedaju lica bez akreditacija koja se pozdravljaju sa ljudima iz VK Šabac.Oni na sve načine provociraju dobacuju i prete igračima Partizana (pola metra razmak). Na delu gde su smešteni prijatelji kluba ( žene, deca,roditelji igrača kao i povređeni igrači) sedaju takođe, recimo navijači, koji najgnusnijim pretnjama sprečavaju proslavu svakog gola gostiju.
Partizan za vreme utakmice nije ni jednom protestvovao. Jedino je klupa domaćih protestvovala i zaradila isključenje ( razlog neverovatan jer je Partizan skoro celu utakmicu igrao sa igračem manje) a mogli su se čuti komentari da su sudije promašile profesiju ( valjda se to odnosilo na sudiju koji je sudio meč na Banjici protiv Radničkog, kada je sa dve odluke za koje poznavaoci ove igre kazu da su diskutabilne, uticao da Partizan ne pobedi).
Posle peteraca, Šabac je slavio…. Neprimereno slavlje ponekog igrača VK Šabac,ne može da pomuti srdačan pozdrav ostalih igrača domaćina sa igračima kluba iz kojeg su većina i ponikla . Tužna slika poražene dece iz Partizana, odražava se na tribine, gde je jedna Ana u suzama, gde je jedna Ema tuzna…
Ispred hale, baš oko autobusa Partizana, spontano okupljanje i slavlje domaćih ljubitelja vaterpola.Ništa im nije zameriti. Jedino, zamerka tim”navijačima”iza klupa timova, za psovanje porodice čoveku sa press akreditacijom,koji na kameri ima i mikrofon da sve to zabeleži.Takođe,treba ih podsetiti da gađanje čepom od flaše može samo da naškodi njihovom voljenom klubu.
Ali,u žaru borbe sve je dozvoljeno,a od pisca ovih redova njima:oprošteno, obrisano. Sve u svemu čestitke domaćinu na izvanrednoj organizaciji, sa sitnijim propustima, a timu koji je silovito krenuo u osvajanje trofeja i promociju ovog divnog sporta, želimo sve uspehe.
I da osvoji evropski trofej ,baš kao sto nas je svojevremeno obradovao Bečej u svojoj bogatoj istoriji.Mi smo i ovako navikli: SAMI PROTIV SVIH!
p.s
Velika zahvalnost Miladinovic Maji na podršci
Damir Đorđević -SportNet
One Comment
Leave a Reply